Корисник:Uros Miladinovicc/песак
Локација и инфраструктура[уреди | уреди извор]
Метохијски угљени басен у јузној српској покрајни, поред Косовског формиран је по простиранју и реѕервама јос један значајан угљени басен−Метохијски угљени басен. Басен заузима југозападни део Покрајне и простире се од места Исток, на северу, до Призрена, на југу, и до Клине, на истоку, до Пећи, на западу. Јован Цвијић је поделио на три дела: северни- пећки део, средисњи- ђаковачки део, југоисточни- призренско суворечни део. Метохијски басен простире се на поврсини од 1700 км квадратних. Басен, иако није јос увек довоњно проучен није угљоносан на целој површини.
Геологија басена[уреди | уреди извор]
Геолошку грађу Метохијског угљеног басена цине веома разноврсне стене. Обод и подлога су изграђени од стена млађих палеозоика и тријаса. Основни стуб неогене, чији седименти испуњавају Метохијски басен је познат на основу чега се може закључити да метохијски котлину испуњавају слатководне и угљеносне творевине миоцена, плиоцена и кварцита.
Квалитет угља[уреди | уреди извор]
истражним бушењем је установљено је да је у питању угаљ истих карактеристика као и угалј у Косовском басену, и да је на дубини од 50 до 10 метара развијен један угљени слој лигнита просечне дебљине око 36 метара. Угаљ садржи влаге око 45%, пепела око 20%, сумпора око 1% и располаже дољом топлотном моћи од 7300−9600 кј.
Име[уреди | уреди извор]
Назив Косово потиче од словенске, српске речи кос — црна птица, а појам Косово означава, на српском језику, област насељену тим птицама. Име Метохија долази од грчке речи метохи, којом су била називана црквена имања, пошто су значајни земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву Пећке патријаршије, него су повељама српских владара, многи њихови поседи у Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима, пре свега владарским задужбинама, попут Високих Дечана или Светих Архангела. Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење манастиру Хиландару на Светој гори.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Шаблон:Рурарство на тлу србије, друга књига први том, Петар Јовановић
- Божић, Јованка (2010). Ваљевска села. Ваљево: Графичар. стр. 187. ISBN 978-86-80613-14-7.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.