Кос (птица)

С Википедије, слободне енциклопедије

Кос
Мужјак подврсте T. m. merula
Женка подврсте T. m. mauretanicus
Оглашавање коса
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Turdidae
Род: Turdus
Врста:
T. merula
Биномно име
Turdus merula
Распрострањеност врсте
  током целе године
  лети
  зими

Кос (лат. Turdus merula) је птица певачица из породице дроздова. Изворно станиште му је Евроазија и северна Африка, а људи су га пренели у Аустралију и Нови Зеланд. Живи у шумама и баштама у близини човека. Виђа се углавном на тлу, где проводи већи део времена, тражећи храну.

Назив српске покрајине Косово потиче управо од ове птице, што би значило „земља/област птице кос".

Опис[уреди | уреди извор]

Дужина коса износи 23-29 cm, а тежина 80-125 g. Има дугачак реп. Мужјаци су црни са наранџастим кљуном и жутим прстеном око очију, док су женке смеђе боје, нејасно пегаве са доње стране и тамнијег кљуна. Младунци су слични женкама, али са јасним мрким пегама по телу.

Пева најчешће у зору и предвече, док се током дана ретко чује.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Кос је сваштојед. Храни се инсектима, глистама, семењем и бобицама. Понекад једе и мање кичмењаке, као што су млади гуштери и жабе. Храну тражи углавном по тлу, па се често може чути бука коју ствара превртањем сувог лишћа и гранчица, наглим покретима уназад. Вештим трзајем вади из земље глисте, тако да се не прекину.[2]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Гнезда почињу да праве већ у марту, углавном по грмовима, преферирајући зимзелене биљке као што су бршљан, глог, орлови нокти и сл.[3] Гнезда су велика, дубока, од гранчица и другог материјала, а често додају пластичне кесе и папир. Гнездо гради само женка и у њега полаже 4-5 јаја, глатких, сјајних, бледоплаве боје са густим смеђим мрљама. Женка лежи на њима у просеку две недеље. Кад се излегу младунци, родитељи их хране две недеље у гнезду и још три недеље као полетарце.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2016). Turdus merula. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. Приступљено 25. 7. 2019. 
  2. ^ Snow, David (1988). A Study of Blackbirds. British Museum (Natural History). ISBN 978-0-565-01021-8. 
  3. ^ „Blackbird – Turdus merula. The Royal Horticultural Society/The Wildlife Trusts. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Snow, David (1988). A Study of Blackbirds. British Museum (Natural History). ISBN 978-0-565-01021-8. 
  • др Војислав Васић (скрипта)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]