Rudnik Rudnik[уреди | уреди извор]

Polimetalično ležište rudnik ’’’Rudnik’’’, planina Rudnik i rudarska varošica Rudnik, nalaze se u centralnom delu Srbije, odnosno u jugozapadnom delu centralne Šumadije. Teritorijalno pripadaju opštini Gornji Milanovac. Polimetalično ležište "Rudnik" je izgrađeno od velikog broja rudnih tela (preko 90) koja, prema dosadašnjim saznanjima, zauzimaju prostor od 3 km po dužini i preko 1,5 km po širini. Ležiste karakteriše velika promenljivost veličine, zapremine i prostornog položaja rudnih tela.

Istorija Rudnika[уреди | уреди извор]

Viševekovno trajanje rudarenja na Rudniku navodi na zaključak da je iskopavanje rude počelo još u vreme praistorije. U toku vekova je više puta napuštano i ponovo obnavljano. Geološka, rudarska, etnološka, istorijska i arheološka ispitivanja ukazuju da je Rudnička planina svakako jedna od najinteresantijih ako ne i najbogatijih rudarskih oblasti Srbija. Na rudištima Rudničke planine otkopane su srebrnosne olovne i bakarne rude u svim periodima rudarskog rada tj. u praistorijskom i antičkom dobu, srednjem veku, u doba Turske vladavine i Austrijske okupacije Srbije (1718-1738) za vreme prvog Srpskog ustanka u prošlom veku iskopavanje se i danas uspešno nastavlja. Sve je počelo dolaskom Ilira i Kelta na ove prostore koji su se zanimali za rudu i eksploatisanje rudnog blaga panine Rudnik.

Turci[уреди | уреди извор]

Dvadesetogodišnji period rudarskog rada za vreme austrijske okupacije Srbije nije doneo nikakve koristi. Po osvajanju Rudnika Turci su spalili rudarske naseobine i rudarska postrojenja i nisu nastavili rudarski rad. Rudarstvu prvog ustanka na Rudnku bio je jedini cilj, da se proizvede srebro, a možda i zlato (onda se kao i dugo vremena kasnije verovalo da na Rudniku ima zlata), od koga bi se kovali novci.

Knez Miloš, Miša Mihailović[уреди | уреди извор]

Nakom propasti prvog ustanka, uspeha drugog ustanka i diplomatske aktivnosti Knez Miloš u 19. veku će ponovo oživeti rudarstvo na Rudničkim rudištima. Rudničku planinu je pod zakup uzeo Miša Mihailović sa namerom da otvori i eksplatiše njena rudišta. Bilo mu je 40 godina kada je otišao u penziju i počeo da de bavi Rudnikom ulažući svoja lična sredstva punih 36 godina, najpre sam a zatim sa svojim deoničarima Đorđem Vajfertom pivarom iz Beograd i apotekarom iz Svilainca Kornelijem Raškocijem. U toku prvog svetskog rata, kao i svih predhodnih ratova, okupacione vlasti nastoje prvo da obnove rudarstvo. Kako je i pored svih teškoća koje su ga pratile u radu Mihailović je 1907. godine do početka rata pripremio rudišta pod Jezerom i Bezdanom, to je olakšalo austrijancima da 15 aprila 1916. godine pristupe otkopavanju ruda. Nije zabeležen rad rudnika u toku 1917. i 1918. godine. U toku rada za vreme rata preduzeće je imalo i zvaniičan naziv K.u.K Militarbergbu Rudnik. U toku 1936. godine osnovano je Društvo "Kačerski radnici A.D." sa kapitalom od 3 milona dinara. Po završetku drugog Svetskog rata, nova vlast kao i sve prethodne tokom minulih godina i vekova, nastojala je da obnovi rudarstvo u zemlji. Vlada FNR Jugoslavije donosi rešenje 5 januara 1953. godine, kojom se "osniva društveno preduzeće od opštedruštvenog značaja" pod firmom Rudarski Basen "Rudnik", sa sedištem na Rudnik i predmetom poslovanja istraživanje i eksplatacija olovne i bakarne rude. Okružni privredni sud u Kragujevcu 10. avgusta 1966. godine donosi rešenje o promeni statusa firme sa novim nazivom koji glasi "RMHK - Trepča" Kosovska Mitrovica pogon "Rudnik sa flotacijom na Rudniku". Rudnik će ostati u sastavu Trepča do 03.08.1989. godine, od tada do vlasničke transformacije 14.10.2004. godine posluje kao samostalno preduzeće. DP Rudnik i flotacija "Rudnik" - Rudnik je na aukcijskoj prodaji Agencije za privatizaciju kupilo preduzeće "Contango" iz Beograda i kao većinsik sa 70% akcija osnovnog kapitala, krenulo u reorganizaciju i nastavak proizvodnje rude i prerade rudnih koncentrata.

Proizvodnja[уреди | уреди извор]

Objekti otvaranja i razrade[уреди | уреди извор]

Objekti otvaranja u jami rudnika ”Rudnik” urađeni su u proteklom periodu i locirani su od kote k+572m do kote k+830m , a bili su uslovljeni položajem i pravcem rudonosnih zona kao i njihovim zaleganjem. Otvaranje je izvršeno potkopima i jama se ubraja u brdski tip.

Otkopavanje Rude[уреди | уреди извор]

Fizičko-mehaničke karakteristike rude i pratećih stena, oblik i položaj rudnih tela u prostoru, veličina rudnih tela i sadržaj metala u rudi, uslovili su primenu više metoda otkopavanja, ali skoro isključivo sa otvorenim otkopima. Poslednjih 20 godina rudnik "Rudnik" za otkopavanje rudnih tela skoro isključivo primenjuje metodu frontalnog otkopavanja odozgo na dole sa otvorenim otkopima (komorno-stubna metoda). Ovom metodom, od 1953. godine zaključno sa 2013. godinom do sada otkopano je preko 70% od ukupno otkopane količine rude iz ležišta ”Rudnik”, koja iznosi 10.091.605 t.

Prerada[уреди | уреди извор]

Ruda ggk.450mm (projektovana veličina, u stvarnosti i veće krupnoće), kamionima se transportuje do bunkera rovne rude (prihvatni bunker), na Flotaciji. U odeljenju drobljenja i prosejavanja ruda se usitnjava do ggk16mm. Kapacitet odeljenja drobljenja je 110t/h.

Izdrobljena ruda se transportnim trakama transportuje u mlinski bunker (skladira). Kapacitet mlinskog bunkera je 800 - 1000t rude. Izdrobljena ruda se usitnjava u mlinu sa kuglama, uz prisustvo vode. Kapacitet mlina je 35t/h. Sitno samlevena ruda - pulpa, sastoji se od 65% zrna manjih od 80 mikrona. Pulpa (mešavina rude i vode) uz dodatak reagenasa priprema se za flotiranje.

U procesu flotiranja, upotrebljavaju se sledeći reagensi: deprimatori, penušavci, kolektori i modifikatori. U procesu flotiranja koriste se fizičko-hemijske osobine minerala. Naša flotacija prerađuje polimetaličnu olovo-cinkanu-bakrovu rudu. Redosled flotiranja je sledeći: flotiranje minerala olova, zatim minerala bakra i na kraju minerala cinka. Cilj tehnološkog procesa flotiranja je dvostruk da bi postigla što veće iskorišćenje metala i što veći stepen koncentracije metala u koncentratima. Proizvodi flotacije su koncentrati i jalovina (u kojoj su samo tragovi metala). Koncentrati se prodaju, a jalovina se skladišti na jalovištu.

Laboratorija[уреди | уреди извор]

Radna jedinica Laboratorija Rudnika i flotacije „Rudnik“ sastoji se od odeljenja za pripremu uzoraka za analizu i hemijskog odeljenja. Uzorci rude su u čvrstom agregatnom stanju. Priprema počinje drobljenjem uzorka do krupnoće manje od 5mm. To se postiže drobljenjem u čeljusnoj, zatim čeljusno valjkastoj drobilici. Tako izdrobljen uzorak skraćuje se na Džonsonovom razdeljivaču. Zatim se uzorak melje na disk pulverzatoru (krupnoca zrna 0,150 mm) a analitički reprezentativan uzorak se dobija mlevenjem na vibro pulverzatoru (veličina zrna 0,074 mm – uzorak samleven na „mrtvo“). Tako samleven uzorak je homogen i spreman za analizu. Elementi koji se odreduju su Pb, Zn, Cu, Ag, Au, Bi, Fe, S, Cd, As standardnim hemijskim analizama primenjujući volumetrijske i gravimetrijske metode i metodu kupelacije. Metode su odabrane tako da omogućavaju davanje što tačnijih rezultata.

Atomska absorpciona spektrofotometrija[уреди | уреди извор]

Da bi i operacije koje do njih dovode bile što kraće u laboratoriji „Rudnik“ je od januara 2007. godine uvedena nova kvantitativna metoda analize – Atomska absorpciona spektrofotometrija, idealna metoda za analiziranje ruda. Atomski absorber Perkin-Elmer sa plamenom tehnikom svojim kvalitetom drži lidersku poziciju na svetskom tržištu proizvodača optičkih instrumenata.

Prednosti primene ove metode: -Postiže se veća tačnost rezultata analiza -Izbegavaju se hemijska odvajanja -Postupak pri određivanju je prost – postiže se ušteda u vremenu -Primena ove metode u geološkim i rudarskim istraživanjima je u stalnom porastu

Reference[уреди | уреди извор]