Косовска Митровица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Косовска Митровица
Mitrovica Collage.jpg
Знаменитости Косовске Митровице
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовскомитровачки
Општина Косовска Митровица
Становништво
Становништво
 — 2011. 33.904
 — густина 96,87 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 42°53′25″ СГШ; 20°51′59″ ИГД / 42.89028° СГШ; 20.86644° ИГД / 42.89028; 20.86644Координате: 42°53′25″ СГШ; 20°51′59″ ИГД / 42.89028° СГШ; 20.86644° ИГД / 42.89028; 20.86644
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 496 м
Површина 350 км2
Косовска Митровица на мапи Србије
Косовска Митровица
Косовска Митровица
Поштански број 38220
Позивни број +381(0)28
Регистарска ознака KM
Веб-сајт
www.kosmitrovica.rs

Косовска Митровица (алб. Mitrovica или Mitrovicë; 19811991. Титова Митровица, алб. Mitrovica e Titos) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскомитровачког управног округа. Према попису из 2011. године било је 33.904 становника.[a]

Име града

Косовска Митровица је једна од најстаријих насеобина на Космету. Први пут се помиње у средњовековним писаним документима. Име Митровица потиче из 14. века, по цркви Светог Димитрија Солунског, која је била испод звечанског утврђења, а коју је 1315. године српски краљ Милутин даровао својој задужбини — манастиру Бањска. Око цркве је било српско гробље, а од 19. века ту се сахрањују и Турци. У непосредној близини је сада Споменик рударима устаницима, који су се 1941. године придружили народоноослободилачким бригадама у Србији.

Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. Почетком 90-их година 20. века граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

Историја

Панорама Митровице, током Првог светског рата

На простору града нађени су трагови рударења из доба неолита, римски жртвеници и статуете (2—3. век). У 6. веку византијски цар Јустинијан I гради тврђаву Звечан. Као рударски град Трепча се помиње 1303. године. У Старом Тргу се до бомбардовања 1999. године налазио Музеј кристала. У близини су остаци тврђаве Ћутет (13. век). У Брњаку је био град-дворац (друга половина 13. века) који је припадао жени српског краља Стефана Уроша I, Јелени Анжујској, која је у њему умрла 1314. године. У време Немањића крај Косовске Митровице већ се налазио град Звечан који је играо важну улогу у средњовековној историји Србије, а чији се остаци кула и данас уздижу на оближњем истоименом брду. За време Османског царства Митровица је била мала оријентална варош.

Прва српска народна школа радила је у месту између 1867—1876. године. Касније је поново отворена.[1]

Након Првог балканског рата 1912. године Косовска Митровица, заједно са остатком Старе Србије, улази у састав Краљевине Србије, а 1918. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За време Другог светског рата Косовска Митровица и рудник Трепча били су у саставу Недићеве Србије, у оквиру немачке окупационе зоне.

Након Другог светског рата, у складу са начелом да би у свакој републици и покрајини СФРЈ по један град требало да понесе име председника Јосипа Броза Тита, Косовска Митровица мења име и постаје Титова Митровица. 1991. године граду је враћено његово старо име Косовска Митровица.

Косовска Митровица за време и после рата на Космету

Северни део Косовске Митровице и тврђава Звечан у позадини

И град и општина су претрпели велику штету које је изазвало НАТО бомбардовање Србије 1999. године. Ово подручје је било поље терористичког деловања Ослободилачке војске Косова и пре бомбардовања.

Након НАТО агресије, када су из свих градова на Косову и Метохији Срби прогнани, Митровица је успела да одоли суровом етничком чишћењу, захваљујући својим грађанима али и реци Ибру, која је била природна граница етничке подељености града и пре бомбардовања. Град је постао симбол отпора етничком чишћењу на Косову и Метохији. Већина од око 5.000 Рома из овог дела је избегла у друге делове Србије. У северном делу града око 10.000 Срба је остало у својим домовима, али је тај број повећан након доласка српских избеглица из других крајева Косова и Метохије. На северној (српској) обали Ибра живи и око 2.000 Албанаца и 1.700 Муслимана словенског порекла, који живе у неколико градских махала. Скоро сви Срби који су живели у јужном делу града избегли су у северни.

Мост на Ибру

Косовска Митровица је након бомбардовања постала жариште етничких сукоба две заједнице. Мост на Ибру који повезује две стране града чувале су наоружане групе да би спречавале продоре са друге стране. Због тако напете ситуације у граду, трупе КФОР-а и УНМИК полиције су заузеле мост да би спречиле даље сукобе. Међутим, насиље и провокације су се наставиле са обе стране реке, тако да су међународне трупе и полицијски контролни пунктови постављени око појединих подручја, чак и испред појединих зграда.

Дана 17. марта 2004, утапање једног албанског детета из села Чабра у Ибру, за које су унапред оптужени српски младићи из села Зупче да су наводно нагнали псе на албанску децу, искоришћено је од стране албанских терориста и екстремиста као повод за велике етничке сукобе у граду и на ширем подручју Косова и Метохије. Демонстрације хиљада екстремиста албанске националности претвориле су се у нереде и оружане нападе, попримајући облик варварског дивљања и погрома над неалбанским, пре свега српским становништвом, у коме је најмање осам људи погинуло, а око 300 повређено, док је на десетине српских културних објеката, укључујући и цркве и манастире широм Косова и Метохије, опљачкано и спаљено. Ово крвопролиће је било највећи немир на Косову и Метохији након НАТО агресије.

Истог датума, четири године касније, у близини зграде Општинског суда избили су сукоби између српског становништва и специјалних снага УНМИК полиције. Сукоби су испровоцирани безразложним хапшењем судија и службеника суда српске националности. И у овом целодневном инциденту било је десетине повређених, док је један украјински полицајац изгубио живот.

Географија и клима

Косовска Митровица
Климатограм
ЈФМАМЈЈАСОНД
 
 
31
 
 
3
−4
 
 
23
 
 
5
−4
 
 
19
 
 
10
0
 
 
42
 
 
16
3
 
 
63
 
 
20
8
 
 
47
 
 
25
11
 
 
38
 
 
28
13
 
 
40
 
 
27
12
 
 
31
 
 
23
9
 
 
75
 
 
18
5
 
 
39
 
 
12
2
 
 
52
 
 
3
−2
Просечне макс. и мин. температуре у °C
Укупне падавине у mm

Косовска Митровица се налази на северу Косовске котлине, на 496 m надморске висине, са истока, севера и запада окружена планинама Мокром Гором и обронцима Голије и Копаоника. Кроз град теку реке Ибар, који га дели на јужни и северни део, Ситница и Љушта. Од града на север почиње Ибарска клисура кроз коју Ибар тече ка Краљеву, где се улива у Западну Мораву.

Индустрија

Брзи развој града започео је у 19. веку, када је једна енглеска компанија отпочела експлоатацију руде олова и цинка у Трепчи, мада се руда овде искоришћавала још у немањићко време. Од тада Косовска Митровица постаје један од највећих, али и најзагађенијих индустријских центара на Косову и Србији. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји Топионица олова и цинка, а у самом граду међу већим предузећима издвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорна киселина) и Фабрика акумулатора „Трепча“. Са НАТО агресијом и етничким чишћењем Срба из Покрајине, рад рудника, топионице и фабрика је потпуно замро.

Демографија

Пре НАТО бомбардовања 1999. општина Косовска Митровица имала је око 116.500 становника, по процени ОЕБС-а. По процени из 1991. године општина је имала 104.855 становника, од који су 78% били Албанци, 10,2% Срби и Црногорци, 4,96% Муслимани, 4,63% Роми и 0,41% Турци. Већина неалбанског становништва живела је у граду Косовска Митровица, док је већина Срба живела у северном делу града, а већина Албанаца је живела на јужној страни реке Ибар. Град је постао поприште сталних сукоба јер су екстремисти албанске националности желели да силом успоставе јединствену административну управу над градом, чему се Срби из северног дела оштро противе, верујући да би то био увод у изгнанство Срба из овог града.

Косовска Митровица има 33.904 становника, док подручје општине Косовска Митровица има 71.909 становника према званичним резултатима пописа становништва 2011. године на Косову и Метохији, спроведеног од стране институција самопроглашене Републике Косово. Како попис није спроведен у северном делу града због бојкота Срба, прави број становника је већи. Према процени из 2009. године у северном делу града је живело 12.326 становника.[2]

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
13.574 50,8 %
Срби
  
8.245 30,8 %
Црногорци
  
1.775 6,6 %
Муслимани
  
530 1,9 %
Југословени
  
355 1,3 %
остали
  
1.695 6,3 %
Укупно: 26.721
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
32.390 61,3 %
Срби
  
8.933 16,9 %
Роми
  
4.299 8,1 %
Муслимани
  
4.082 7,7 %
Црногорци
  
1.503 2,8 %
Турци
  
766 1,4 %
Укупно: 52.866
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
31.646 93,3 %
Ашкалије
  
647 1,9 %
Роми
  
528 1,6 %
Турци
  
515 1,5 %
Бошњаци
  
340 1 %
Укупно: 33.904

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 13.901
1953. 17.195
1961. 26.721
1971. 42.160
1981. 52.866
1991. 64.323

Култура

Са Сабора културно-уметничког стваралаштва Србије, 2011.

Сви административни и културни објекти Митровице налазе се у јужном, албанском делу, па и православни храм Свети Сава. Са поделом града, српски део остао је без адекватних услова за рад — Културни центар, Градска библиотека, аматерско позориште, галерија — све је то остало преко Ибра. Због чега су се за рад морали користити просторије некадашњег Техничко-металуршког факултета.

У Косовској Митровици је од 2005. године смештена и Српска драма Народног позоришта у Приштини, чија се сцена сада налази у Дому културе у Звечану.

После 18 година паузе, 2011. године обновљен је Сабор културно-уметничког стваралаштва Србије. Ова манифестација окупља ликовне уметнике, писце, фолклорне ансамбле и културне посленике из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

У Косовској Митровици се од 2001. године налази привремено седиште већине факултета Универзитета у Приштини.

Од 2003. године у оближњем Звечану редовно се одржава и „Норт Сити џез и блуз фестивал“, на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света.

На узвишењу изнад града, у северном делу Митровице, после НАТО бомбардовања, саграђена је црква Светог Димитрија.

Градска слава Косовске Митровице је празник Митровдан који се обележава 8. новембра.[7]

Познате личности

Милош Красић

Галерија

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ Етнички састав Северног Косова 2009. године pop-stat.mashke.org
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  7. ^ Слава Косовске Митровице rts.rs, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе