Корисник:Zlatkovic Aleksandar 1945/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: март—јун 2017. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Класа сулфата[уреди | уреди извор]
Класа сулфата је важна група минерала у проучавању земљишта. Алкална земљишта се поправљају различитим средствима а као стандардно средство користи се сулфат Ca, гипс. У земљисту биља користе се сулфати Cu и Fe.
Новија схватања под сулфатима подразумевају све минерале који у свом саставу садрже сулфатни јон, (SO4)2-, као основну структурну јединицу и сврстани су у четри подкласе:
- Безводни сулфати, без допунских анјона
- Брзводни сулфати са допунским анјонима
- Сулфати са водом, без допунских анјона
- Сулфати са водом и допусники анјони
Класа сулфата:[уреди | уреди извор]
Анхидрид CaSO4
Гипс CaSO4X2H2O
Халкантит CuSO4X5H2O
Мелантерит FeSO4X7H2O
Сулфати се јављају у различитим геолошким срединама почев од магматских стена, (Анхидрид), преко метаморфних, (Гипс), до седиментних у којима је заступљена већина сулфата.
Анхидрид CaSO4[уреди | уреди извор]
Анхидрид кристалише ромбично. Као примес најчешће садржи Sr,K,Ca,Cl. Често се јавља у табличастим до полчастим кристалима а од агрегата најчешће су зрнасти.
Анхидрид је прозрачан и провидан, стакласте сјајности. Тврдине је од 3 до 3.5 а густине 2.96 g/cm3. Најчешће је пезбојан, бео, сив или плавичаст. Настаје као хемијски седимент и хидротермално. Често се јавља и као цветање у земљишту у аридним подручјима.
Гипс CaSO4*2H2O[уреди | уреди извор]
Гипс је најчешће хемијски чист минерал и тада је безбојан. Када садржи примесе, од којих су најчешће оксиди гвожђа, глиновита или органска компонента, може бити у нијансама беле, сиве, жуте или ружичасте боје. Кристалише моноклинично и често се јавља у плочастим кристалима који могу бити и већих димензија.
Код гипа су чести близанци у виду ластиног репа или у посебном типу ближњења, као што су пустињнске руже, које образују розете гипса. Поред правилних облика, гипс се јавља и у зрнастим, листастим, земљастим и прашкастим агрегатима. Потпуно је провидан и прозрачан минерал, стакласте сјајности. Тврдине је 2 а густине 2,32 g/cm3.
Ситно зрни агрегати гипса познати су под називом "алабастер". Гипс је начешћи сулфат који се јавља у природи и типичан је хемијски седимент. Настаје у лагунама заједно са анхидридом и карналитом, после кристализације карбоната а пре кристализације халита.
Може да се издвоји из топлих раствора богатих сумпором, око сулфатара и гејзира чије су температуре испод 63oC. Изнад ове температуре образује се анхидрид. Гипс може да настане и хидротермално, као и у кори распадања у глиновитим седиментима, распадањем сулфидних минерала.
Халкантит CuSO4*5H2O[уреди | уреди извор]
Халкантит се често назива и плавом галицом због своје карактеристичне плаве боје. Поред елемената који улазе у његов састав често садржи Fe, Zn, Co и Mg.
Садржај Fe мења боју халтита ка зелено плавој.
Кристалише триклинично и ретко се јавља у кристалима а када се јави то су обични стубичасти кристали. Најчешће се јавља у виду сатлактита и сталагнита, бубржастим, масивним или зрнастим агрегатима. Провидан је и прозрачан, стакласте сјајности. Тврдине је мале 2,5 а густине 2,28 g/cm3.
Боје је карактеристичне плаве до плавозелене. Лако се раствара у води, лако дехидратише па је стабилан само у сувим областима. Настаје у оксидационој зони Cu лежишта или таложењем из вода богатих са Cu.
Мелантерит Fe2+SO4*7H2O[уреди | уреди извор]
Мелантерит се још и назива и зеленом галицом. Од примеса најчешће садржи Mg, Ni, Zn, Cu и Mn. Кристалише моноклинично и јавља се у игличастим, влакнастим, бубрежастим, гроздастим или земљастим агрегатима. Кристали су ретки. Припада типичним секундарним минералима.
Провидан је до прозрачан и стакласте је сјајности. Карактеристичне је боје. Због присуства Cu задобија плавозелену боју. Тврдине је 2 а густине 1,9 - 2,28g/cm3. Приказује савршену цепљивост по бази.
Образује се оксидацијом сулфида гвожђа и делимично бакра због чега и настаје у оксидационој цементационој зони Fe и Cu лежишта. Лако се раствара у води и лако дехидратише.