Крка (Јадранско море)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Крка (Хрватска))
Крка
Крка код Скрадинског бука
Реке Крка и Чикола
Опште информације
Дужина72,5 km
Пр. проток29 ​m3s
СливЈадрански
Водоток
ИзворКовачић
В. извора242 m
УшћеЈадранско море
Географске карактеристике
Држава/е Хрватска
ОбластКнинска Крајина, Далмација
НасељаКнин, Скрадин
ПритокеЧикола, Бутижница, Косовчица, Крчић
Река на Викимедијиној остави

Крка је река у Далмацији, Република Хрватска. Њен стари, латински назив је Titius. Укупна дужина реке, са потопљеним делом ушћа, износи 72,5 km,[1] од чега 49 km чини слатководни водоток, а 23,5 km бочатни.

Одлике[уреди | уреди извор]

Извире 3,5 km североисточно од Книна, из крашког врела (242 m н. в.) подно 22 метарског Топољског бука, којег ствара Крчић, њена притока. Крка тече Книнским пољем, где прима леву притоку Косовчицу, а затим десне притоке, Орашницу и Бутижницу. На излазу из поља, тече кроз кањон Крке. Кањон је усечен у Кистањској површи (крашка површ) и дубок је 150 m.

На Крки се налази 7 водопада, преко бигрених баријера, насталих излучивањем и таложењем калцијум - карбоната из воде. То су редом: Билушић, Брљан, Манојловац, Рошњак, Миљацка, Рошки слап и Скрадински бук.

Након Рошког слапа, Крка се проширује у Висовачко језеро, а пре Скрадинског бука у њу се с леве стране улива Чикола, њена највећа притока. Због издизања бигрене баријере на Скрадинском буку, узводно је нарастао ниво Крке и Чиколе, тако да су те две реке на свом саставку веома широке.

Низводно од Скрадина протиче кроз Прукљанско језеро, након чега је све шира и полако прелази у Шибенски залив.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Њен ток од Книна до Скрадина проглашен је Националним парком површине 111 km². На Крки се налазе Книн и Скрадин. Ту је и манастир Крка, самостан Висовац, антички град Бурнум, као и средњовековна утврђења: Нечвен град, Трошен град, Богичин град итд.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Крка” (PDF). Државни завод за статистику РХ. Приступљено 28. 8. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]