Книн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Географија.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.


Книн

Knin Croatia 01.jpg
Поглед на Книн са тврђаве

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Шибенско-книнска
Становништво
Становништво (2011) 10.633
Агломерација (2011) 15.407
Географске карактеристике
Координате 44°02′27″N 16°11′47″E / 44.040775682220946, 16.196498795816445
Книн на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Книн
Книн на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Јосипа Римац
Поштански код 22300

Книн је град у Хрватској у Шибенско-книнској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 15.407 становника, а у самом насељу је живело 10.633 становника.[1]

Книн је од 1991. до 1995., током рата у Хрватској, био главни град Републике Српске Крајине.

Географија[уреди]

Книн се налази у средњој Далмацији, 15 km југозападно од границе са Босном и Херцеговином (село Стрмица).

Удаљеност Книна од већих градова:

У селу Топољу источно од Книна, испод водопада на речици Крчић, налази се извор реке Крке.

Становништво[уреди]

По попису из 2001. године, у општини Книн Хрвати чине 76,5% становништва, а Срби 20,8%.

По попису становништва из 1991. године, предратна општина Книн имала је 42.954 становника и то:

Национални састав града Книна (насељеног места)[уреди]

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
2001 11,128 1,269 (11,40%) 9,546 (85,78%) 0 (0%) 188 (1,68%)
1991 12,331 9,867 (80,01%) 1,660 (13,46%) 381 (3,08%) 423 (3,43%)
1981 10,933 6,516 (59,59%) 1,701 (15,55%) 2,421 (22,14%) 295 (2,69%)
1971 7,300 4,972 (68,10%) 1,686 (23,09%) 343 (4,69%) 299 (4,09%)

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Книн је имало 12.331 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
9,867 80,01%
Хрвати
  
1,660 13,46%
Југословени
  
381 3,08%
Црногорци
  
43 0,34%
Словенци
  
40 0,32%
Муслимани
  
24 0,19%
Роми
  
15 0,12%
Македонци
  
11 0,08%
Мађари
  
10 0,08%
Албанци
  
6 0,04%
Грци
  
6 0,04%
Словаци
  
5 0,04%
Русини
  
3 0,02%
Италијани
  
2 0,01%
Пољаци
  
1 0,00%
Чеси
  
1 0,00%
остали
  
4 0,03%
неопредељени
  
132 1,07%
непознато
  
120 0,97%
укупно: 12.331

Насељена места са бројем становника, 1991.[уреди]

Подручје града Книна чине насељена места: Врпоље (536), Голубић (1.424), Книн (12.331), Книнско Поље (408), Ковачић (1.185), Љубач (172), Оћестово (351), Пађене (506), Плавно (1.720), Полача (1.586), Поткоње (198), Радљевац (387), Стрмица (1.334) и Жагровић (1.393).

Списак насеља општине Книн 1991.[уреди]

Биовичино Село, Бискупија, Цетина, Цивљане, Ђеврске, Ервеник, Голубић, Гошић, Ивошевци, Какањ, Кијево, Кистање, Книн, Книнско Поље, Колашац, Ковачић, Крњеуве, Љубач, Марковац, Модрино Село, Мокро Поље, Нунић, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Радучић, Рамљане, Риђане, Смрдеље, Стрмица, Уздоље, Вариводе, Врбник, Врпоље, Зечево, Звјеринац, Жагровић.

Управа[уреди]

На темељу изборних резултата од 15. маја 2005. власт у граду Книну формирала је коалиција ХДЗ-ХСЛС-ХБ-ХСП са 9 мандата од укупно 17 у скупштини општине. Остала 8 мандата припадају Самосталној демократској српској странци. Градоначелница Книна је постала Јосипа Римац.

Историја[уреди]

У историји, име Книн се први пут спомиње у 10. веку од стране византијског цара Константина VII Порфирогенита, у његовом дјелу De administrando imperio (Управљање царством), као центар округа Тнена. Но живот је у ужем и ширем подручју Книна много старији, што показују бројни археолошки налази. Книн је у прошлости био утврђени град који је по положају, одбрамбеној снази и наоружању био најмоћнија тврђава у Далмацији. Од оснивања, Книн се бранио од многих непријатеља о чему сведочи добро очувана книнска тврђава са чврстим бедемима. Браниоци су тврђаву стално дограђивали према тадашњим одбрамбеним потребама.

Неколико римских гробова откривених испод тврђаве и остаци архитектуре на брду Спас потврђују да је ту било римско насеље.

У доба ране хрватске државе ту је повремено боравиште народних владара (Трпимир, Мунцимир, Светослав Суроња, Стјепан Држислав, Дмитар Звонимир и Петар Свачић). Након погибије краља Петра Свачића 1097. и уласком у персоналну унију са Угарском 1102, Книн губи статус престонице.

Готово два века је под Турцима, а 1688. заузимају га Млечани и држе све до 1797. Западно од Книна уздиже се средњовековна тврђава подигнута средином 10. века коначни је изглед добила почетком 18. века., када је вештачким просеком подељена од брда Спас које се на њу надовезује са северне стране. Тврђава је једна од највећих фортификацијских грађевина у Далмацији. Подељена је на горњи, средњи и доњи град, који су међусобно повезани дрвеним мостовима. Најстарији је горњи град на северном делу тврђаве, док су средњи и доњи град саграђени у касноме средњем веку. У почетку 18. века на градњи зидина книнске тврђаве радили су и домаћи мајстори Иван Мацановић и његов син Игњатије.

У доба илиризма постојао је Книн, а 1865. је Народна странка побиједила на изборима. Први начелник из редова хрватског народа је био Ловро Монти.

У тврђави је био смештен Музеј хрватских старина (данас Музеј хрватских археолошких споменика у Сплиту), основан 1893.

Године 1991. проглашена је Република Српска Крајина, чији је Книн био главни град. У војној операцији Олуја у августу 1995. Хрватска војска заузима Книн и околину ставља га под контролу Републике Хрватске, протеравајући српско становништво.

Значајни људи[уреди]

Галерија[уреди]

Панорама Книна сликана са книнске тврђаве. Лијево се налази насеље „Синобадова главица“, у средини је комплекс фабрике „Твик“. Ток ријеке Крке и стадион ФК Динаре приказани су десно.
Панорама Книна сликана са книнске тврђаве. Лијево се налази насеље „Синобадова главица“, у средини је комплекс фабрике „Твик“. Ток ријеке Крке и стадион ФК Динаре приказани су десно.

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 16. 4. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :