Манастир Крка

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Крка.
Манастир Крка
Manastir Krka.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија далматинска
Оснивање1350.
ОснивачЈелена Немањић Шубић
Локација
МестоКистање
Држава Хрватска
Координате43°57′44.3″N 15°59′23.8″E / 43.962306° СГШ; 15.989944° ИГД / 43.962306; 15.989944
Манастир Крка на мапи Хрватске
Манастир Крка
Манастир Крка
Манастир Крка на мапи Хрватске

Манастир Крка налази се у Далмацији, између Книна и Шибеника (3,5 km источно од Кистања). Смештен је у кањону реке Крке и његова црква Светог Арханђела Михаила, подигнута је према предању у време краља Милутина, на месту где је апостол Павле држао проповед. У новије време се претпоставља да је манастир саградила Јелена Шубић, сестра цара Душана (помиње се 1350. године), а дограђиван је 1402. године.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Манастиру Крка се први пут помиње 1345. године као задужбина кнегиње Јелене Немањић Шубић. У време турских упада, који се одвијају од средине XIV века, године 1480. порушен је манастир Драговић, а 1502. године опустошена је Крупа. Калуђери из ових манастира нашли су уточиште у манастиру Крка.

Осим података да је манастир Крка био уписан на једној географској карти коју је 1530. године изградио Италијан Матео Пагано, о манастирском животу с почетка XVI века нема других података.

Након поновне успоставе Пећке патријаршије 1557. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосански митрополити. Митрополит Гаврило Аврамовић поставио је 1578. године игумана манастира Крке за егзарха (управника) целокупне далматинске православне цркве, која је у то време била у експанзији. То постаје правило и у следећем времену, тако да је од тада па до 1810. године манастир Крка остаје центар православља у Далмацији.[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Црква је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. Олтарски део је прошириван и остао је без полукружне апсиде. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду. На њу се испод јужног дела данашње велике цркве ослања старија једнобродна црква подигнута свакако поред испоснице која сведочи да су се ту већ у 17. веку подвизавали православни монаси. Црква је више пута обнављана.

Међу првим архимандритима манастира Крке били су Никанор Богуновић Скочић (1735–1792) и Саватије Васиљевић (1755–1809).

Манастир Крка је за све време свога постојања био најзначајнији духовни и културни центар православља у Далмацији. Почетком XVII века, у манастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964.) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископа Стефана.

Ризница манастира Крка[уреди | уреди извор]

Ризница манастира Крка формирана је самим оснивањем манастира и најбоље показује историју овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих векова, па су у њу стигле бројне драгоцености из разних делова света као што су Јерусалим, Света Гора, српски крајеви, Венеција и царска Русија. Поседује преко 2000 експоната и предмета из 15. и 16 века. Драгоцености манастира Крке, по броју, уметничкој изради и историјском трајању убрајале су се у највредније ризничке целине Српске православне цркве, одмах после ризница манастира Хиландар, Дечана и Цетињског манастира.

Црква Св. Архангела Михаила

Републички завод за заштиту споменика културе је објавио ревизију, конзервацију и санацију икона из ризнице манастира Крка.

  • Антиминиси
Посебну целину у ризници представља збирка антиминиса. Они су углавном отиснути са дрворезних и бакрорезних плоча, а освећени од српских патријарха, митрополита и епископа од краја 17. до краја 19. века.
  • Црквени текстил
У манастирској ризници биле су похрањене бројне архијерејске, свештеничке и ђаконске одоре украшене сребрним и златним нитнама. Међу црквеним текстилом посебно се издваја епитрахиљ Светог Саве који је 1842. године купио у манастиру Студеници калуђер Викентије Кнежевић.
Фреске
  • Портрети
У манастиру Крка налазила се читава галерија уметничких портрета црквених великодостојника распоређених у манастирској трпезарији, салону, ризници итд. На портретима су представљени углавном игумани и далматински епископи. Ту се налазио портрет архимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године.[2] Један од најстаријих портрета јесте портрет Ј. Болгарина из 1771. године.

„Црква никад није била против уметности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ света и космоса први и највећи уметник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својом техником и својим сликарским умећем да открију и покажу ту лепоту“, епископ далматински Фотије.

  • Иконе
Међу иконама овог манастира биле су бројна дела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. века. Те иконе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.

Иконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.

Књижница[уреди | уреди извор]

Манастир поседује велику и богату библиотеку формирану још у време настанка манастира. Један од првих пописа библиотеке датира из 1844. године, а направио га је тадашњи архимандрит Стефан Кнежевић. Нови инвентар библиотеке написан је 1965. године и тада је забележено преко 4000 књига подељених у групе: старе рукописне књиге, старе штампане књиге, дела из 18. века и дела обављена до 1850. године. Манастирска библиотека такође поседује издања Српске књижевне задруге, издања САНУ, издања Матице српске итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извештаји и књиге на страним језицима.

Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у периоду од 13. до 18. века. Међу рукописним црквеним књигама посебно је важно Мокропољско четворојеванђеље, написано крајем 13. или почетком 14. века на пергаменту у духу старог српског језика.

У саставу библиотеке налази се доста страних и изузетно вредних штампаних књига. Међу таквим издањима налази се Октоих штампан на Цетињу 1494. године у штампарији Божидара Вуковића, а реткост представља Зборник Божидара Вуковића штампан 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник штампаних на пергаменту. Међу вредним књигама налазе се и дела Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Никодима Милаша, митрополита српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “Сија Књига манастира Вилендара“.

Манастирско гробље[уреди | уреди извор]

Старо гробље

На североисточном делу имања манастира налази се један простор у стени, тј ранохришћанска катакомба са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду где је по предању Свети апостол Павле проповедао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи игумани, монаси и епископи, а у сведочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забележен географској карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.

Богословија[уреди | уреди извор]

Богословија

Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у Далмацији. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу. Ова школа позната као Богословија Света Три Јерарха током времена се затварала, премештала па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно време богословија је била премештена у Задар. Након кратког прекида она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. Темељи за новоподигнуту зграду богословије освештани су 1985. године на дан Архангела Михаила. У темељ нове зграде узидан је по камен из Пећке Патријаршије, манастира Крке, Крупе, Драговића као и далматинских градова: Шибеника, Задра и Бенковца. Августа 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. Архијерејску литургију служио је патријарх Иринеј, уз присуство 11 епископа.[3]

Владике[уреди | уреди извор]

Епископи Стефан Боца (1958–1978) и Николај Мрђа (1978–1992) веома су значајни јер у њихово време, после Другог светског рата следи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за епископа далматинског хиротонисан је јеромонах Фотије из манастира Ковиља, професор Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима. За веома кратко време, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању епископа Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.

После Карловачког мира из 1699. намесник Филаделфијског епископа, под чијом је јурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолео јој је па је био гоњен. Послије избеглиштва и боравка на Светој Гори и Палестини, настанио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.

Бројни крчки архимандрити били су намесници надлежних епископа, што је манастир Крку чинило и формалним духовним седиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.

Архивска грађа[уреди | уреди извор]

У манастиру Крка чувана је и богата архивска грађа. Чувани су разни документи на старословенском, грчком, латинском, италијанском, немачком и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, његовом братству и свему ономе што је за њега важно.

Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачки центар, духовно средиште и место договора Срба из Далмације.

По сопственој одлуци, генерал ВРС Славко Лисица је крштен у манастиру Крка 12. августа 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.
  2. ^ „Буковчев „Портрет игумана Његуша” у Галерији САНУ”. Политика. 3. 3. 2021. Приступљено 5. 3. 2021. 
  3. ^ РТС: Четири века богословије манастира Крка

Спољашње везе[уреди | уреди извор]