Пређи на садржај

Крше Сатулуј

Координате: 44° 00′ 12″ С; 21° 58′ 21″ И / 44.0033° С; 21.9724° И / 44.0033; 21.9724
С Википедије, слободне енциклопедије
Крше Сатулуј
Географске карактеристике
Ндм. висина432 m
Координате44° 00′ 12″ С; 21° 58′ 21″ И / 44.0033° С; 21.9724° И / 44.0033; 21.9724 44° 00′ 12″ С; 21° 58′ 21″ И / 44.0033° С; 21.9724° И / 44.0033; 21.9724
Географија
Крше Сатулуј на карти Србије
Крше Сатулуј
Крше Сатулуј
Државе Србија
РегијеИсточна Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаКарпатске планине

Крше Сатулуј,[1] навођена и под називима Крште Сатули[2], Крше Сатули[3] и Кршја Сатулуј (влаш. Crśìa Sátuluì)[4] је палеовулканска купа која се налази у источној Србији, код села Злот у подножју источног одсека планине Кучај. Апсолутна висина купе износи 432 метара, а релативна 190 метара и има идеалну конусну форму.[2] Кршја Сатулуј је назив влашког порекла и на српски се преводи као Сеоски крш или Сеоски камен.[4]

Вулканска купа изграђена је од андезита и своју морфолошку изразитост задобила је захваљујући усецању Злотске реке. Изливање андезита и стварање купе извршено је дуж меридијанског злотског раседа на ком су створене и две суседне купе које су нешто северније, Тилва Лунгули (Тилва Лунга[4]) и Тилва Мори. Кршја Сатулуј има стрме падине које нису засечене јаругама или долинама потока. Кречњачке масе Кучаја изложене снажном крашком процесу онемогућиле су површинско отицање и уништавање вулканске купе дејством флувијалне ерозије па је због тога непосредни положај уз обод Кучаја имао је битан утицај на морфолошку очуваност купе.[3]

Са врха палеовулканске купе Кршја Сатулуј пружа се поглед на село Злот и околину.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Регистар географских имена”. rgz.gov.rs. Архивирано из оригинала 24. 06. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  2. ^ а б Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  3. ^ а б Петровић, Драгутин (1975). „Палеовулкански рељеф Србије”. Гласник српског географског друштва. Свеска LV. Број 2. Београд: Српско географско друштво. стр. 56. 
  4. ^ а б в „Ономатолошки прилози XXVI” (PDF). dais.sanu.ac.rs. Српска академија наука и уметности. Приступљено 24. 6. 2023.