Злот (Бор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Злот (вишезначна одредница).
Злот
Crkva Zlot.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Борски
Општина Бор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3.299
 — густина 14,4/km2
Положај
Координате 44°00′21″ СГШ; 21°59′05″ ИГД / 44.005833° СГШ; 21.984666° ИГД / 44.005833; 21.984666 Координате: 44°00′21″ СГШ; 21°59′05″ ИГД / 44.005833° СГШ; 21.984666° ИГД / 44.005833; 21.984666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 265 m
Површина 229,867 km2
Злот на мапи Србије
Злот
Злот
Злот на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19215
Позивни број 030
Регистарска ознака BO

Злот је насеље у Србији у општини Бор у Борском округу. Према попису из 2011. било је 3.299 становника (према попису из 2002. било је 3.757 становника) и највеће је насеље општине Бор. Сматра се да је добило име по валути Пољске или по злу које је владало на тoм месту.

Етимологија[уреди]

Злотска река у атару села Злот

О имену Злота постоји уверење код овданашњег живља да је оно у вези са са досељивањем из Пољске. Ово веровање се повезује са именом пољске валуте - злот, а поткрепљује се налазом веће количине новца Жигмунда II – „краља пољског“, у атару засеока Манастириште, који се сматра прапостојбином Злота, баш као и заселак Селиште.

Постоји и друго мишљење о имену села. Њега бележи Милан Ђ. Милићевић у „Кнежевини Србији: „Злоћани знају и сад одакле су се доселили. Једни су, веле, дошли са Алмаша, а други из Балчице у Ердељу. Кажу да је један од тих првих досељеника купио њиву за золоту (30 пара), па је од тога остало име селу Злот, премда Власи овo име управо изговарају - Зглот“

Географија[уреди]

Злот се налази у подножју планине Малиник (1.158 m), у долини Злотске реке која је највећа притока Црног Тимока. На западу се граничи са атарима села Јеловац и Стрмостен, на југу са Подгорцем, на југоистоку са Сумраковцем и Шарбановцем, на истоку са Брестовцем и на северу са атаром Жагубице. Рељеф је претежно брдско-планински са највишом надморском висином која достиже 1.284 m (Велика Треста).

Злот је једно од највећих села у Тимочкој Крајини по површини, али и по становништву са 3.299 становника. Северозападно од центра села налазе се Злотске пећине од којих је Лазарева пећина једна од најдужих у Србији. Такође се налази и Лазарев кањон који је заштићен као споменик природе. Најближи градови су Бољевац и Бор.

Село се дели на: планину и поље. На планини нема сталног становништва већ ту постоје бачије где се заједнички напасује стока. Поље се дели на центар села и остали атар. Центар села је подељен на: Први, Други, Трећи и Четврти рејон, а остало подручје атара је подељено на 20 рејона.

Лазарева пећина[уреди]

Лазарева пећина

Лазарева пећина се налази у источној подгорини Кучаја. Од Злота је удаљена 3 km, од Брестовачке бање 14 km и од Бора 21 km. Улаз у пећину је на надморској висини од 291 m и налази се на левој страни реке Ваља Микуљ. У близини се налази још пар спелеолоших објеката који су заједно са овом пећином познати и под називом „Злотске пећине“. Од ових пећина Лазарева је најпознатија и туристички најраније уређена – туристичко уређење пећине отпочело је 1953. године, а туристичка стаза је дуга 800 m.

Прва испитивања Лазареве пећине је извршио Феликс Хофман 1882. године. Седам година после Хофмана, спелеолошка истраживања објавио је и Јован Цвијић. Пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Укупна дужина испитаних канала Лазареве пећине је 9818 m, а процењена дужина пећинских канала прелази 10 km. Укупна површина пећине је 9907 m². Процењује се да запремина пећинских просторија износи више 52.000 m³.

Лазарева пећина проглашена је природном реткошћу и заштићена као споменик природе од 1949. године. Завод за заштиту природе Србије прогласио је 2005. године Лазареву пећину објектом геонаслеђа Србије. Лазарева пећина налази се на територији споменика природе Лазарев кањон.

Историја[уреди]

Немци су у септембру 1941. године потпуно спалили села Подгорац и Злот, што је била освета за партизанско уништење рудника Ртањ и ометање саобраћаја уништавањем мостова и железничких пруга. Прво су села бомбардовали из ваздуха, срушивши у Злоту једну кућу. Још 8. септембра Немци су запосели положаје изнад Брестовачке Бање, на Тилва њагри и Кобили, и спалили неколико злотских појата. За ову операцију је немачка команда ангажовала око 30 камиона и борних кола, те 700 војника из Ниша, Зајечара и Бора наоружаних аутоматима. Главно наоружање је било 7 топова и преко 30 тешких митраљеза. Око 15 часова 9. септембра, након што је читави Подгорац спаљен, Немци су се са око 50 везаних мушкараца упутили у Злот. У међувремену, још пре подне, њихове снаге са положаја код Брестовачке Бање су блокирале насеље и похватале и ставиле под јаку стражу преко 100 сељака. Истог дана немачки војници су у Злоту спалили око 30 кућа, а преко ноћи спровели све преостале мере безбедности и застрашивања. После митраљеске пуцњаве у куће и стаје упадали су немачки војници са нарамцима сламе којом су пунили све просторије. Затим би убацивали запаљиве бомбе, а укућане гурали у куће захваћене ватром и затварали врата за њима. Сексуално су злостављали девојке и мајке и бацали их у згаришта. 10. септембра и ово је село уништено. У оба села, Подгорцу и Злоту, изгореле су 853 куће и друге грађевине, те велике количине људске и сточне хране. По паљевини села Немци су отерали у Бор и затворили 150 Злоћана и Подгорчана. После два дана од њих су издвојили 22, по 11 из сваког села, и стрељали их на пијаци у Бољевцу.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Злот живи 3093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 1129 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33. Већину становништва чине Власи који чине 42,58% и Срби који чине 47,67% (2002. године)


Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.


Демографија[2]
Година Становника
1948. 5.465
1953. 5.661
1961. 5.538
1971. 5.233
1981. 4.918
1991. 4.280 4.247
2002. 3.836 3.757
2011. 3.299
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.791 47,67 %
Власи
  
1.600 42,58 %
Румуни
  
6 0,15 %
Албанци
  
5 0,13 %
Црногорци
  
4 0,10 %
Југословени
  
4 0,10 %
Немци
  
3 0,07 %
Македонци
  
2 0,05 %
Горанци
  
2 0,05 %
Хрвати
  
1 0,02 %
Муслимани
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
непознато
  
123 3,27 %


Спортски клубови[уреди]

Школство[уреди]

У Злоту се налази Основна школа "Петар Радовановић" која поред матичне школе у центру села, има и једно истурено одељење у рејону Кобила. Злотска основна школа је једна од најстаријих сеоских школа у Тимочкој Крајини.

Референце[уреди]

  1. Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 598.-612.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]