Куцово (Струма)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Куцово или Кутци је било средњовековно село у долини реке Струме. Налазило се у југоисточном делу Македоније у близини Тахинског језера. Од 1313. године било је метох (посед) манастира Хиландар.

Познато је да је село Куцово краљ Милутин поклонио Хрусијском пиргу (познат и као пирг Светог Василија). Није познат тачан датум када је Милутин издао хрисовуљу којом се поклања ово село Хрусијском пиргу[1]. У то време Хрусијски приг је имао делимичну независност од Хиландара и био је најзначајнија лука на Светој гори[2]. Међутим познато је да је Андроник II Палеолог поклонио село манастиру Хиландар 1313. године у знак захвалности за помоћне одреде које му је Милутин пружио у борби са Каталонском компанијом. Тако да је повеља краља Милутина могла да уследи тек након повеље Андроника II, пошто се село Куцово тада налазило на тлу Византије[1].

Село Куцово се помиње и у каснијим повељама у којима Милутин потврђује да оно припада Хрусијском пригу а не манастиру Хиландар[1].

Куцово се спомиње и у хрисовуљи Андроника II из 1324. године којом потврђуе статус пирга, његову економску самосталност од Хиландарског манастира и говори о припадности села Куцово (Кутци) пиргу, а манастира светог Никите — Хиландару[1].

У хрисовуљи цара Стефана Душана од 1. јануара 1345. године такође се потврђује да Куцово припада пиргу. Ово се потврђује и решењем црковног суда у граду Сер из 1388. године[1].

На основу ових хрисовуља се може закључити да је кроз цео 14. век Хрусијски пирг управљао селом Куцово[1]. Међутим постоје и хрисовуље које спомињу власништво манастира Хиландар над селом. Осим првобитне повеље Андроника II из 1313. године, постоје и повеље из јула 1317. године и из 1321. године којима се Хиландару потврђују права над селом Куцово. Тако да је вероватно да је селом Куцово у почетку управљао манастир Хиландар, да би оно касније прешло у посед Хрусијског пирга[1].

Хрисовуља Јованна V Палеолога из јула 1351. године такође потврђује право Хиландара над селом[1].

Познато је да је из општине села Куцово 1227. године издвојено селиште Мунзени и поклоњено манастиру Хиландар. Тада је село Куцово припадало Андронику Комнину дуки од Петралита. Селиште Мунзени се у то време већ граничило са поседима манастира Хиландар у том крају. [3]


Крајем 13. века село Мунзени је постало средиште (по свом централном положају) целе метохије манастира Хиландар која је постојала у овом крају. У потврди Андроника II. од 1292. год. помиње се Мунзијанска метохија Св. Николе.[3]

За време цара Душана село Куцово улази у састав Србије. Он је у хрисовуљи од 1. јануара 1345. године потврдио припадност села Куцова Хруском пиргу и такође даровао нека околна села манастиру. Такође је поклонио и земљу чиј је власник био неки Србо а која се делимично налазила на простору села Куцово.[3]

У старим војничким грчким картама ово село се помиње као Куцос и налази се у близини Тахинског језера (језеро Керкини)[3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Хвостова, Ксения Владимировна (1961). „ВЗАИМООТНОШЕНИЯ ХИЛАНДАРСКОГО МОНАСТЫРЯ И НЕКОТОРЫХ ЕГО МЕТОХОВ В XIV в.” (PDF). Византийский Временник. Том 18 (на језику: руски). Руска академија наука. Приступљено 20. 12. 2013. 
  2. ^ „Скит Светог Василија - Хрусија”. http://www.hilandar.info/. Приступљено 20. 12. 2013.  Спољашња веза у |publisher= (помоћ)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Грујић, Рад М (1924). Топографија Хиландарских метохија у Солунској и Струмској области од XII до XIV века. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈАКРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА. 

Литература[уреди]

  • Грујић, Рад М (1924). Топографија Хиландарских метохија у Солунској и Струмској области од XII до XIV века. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈАКРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.