Сер (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сер
Σέρρες
Serres overview.jpg
Поглед на град
Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Средишња Македонија
Округ Сер
Становништво
Становништво
 — 2011. 76.817[1]
 — густина 127,71/км2
Географске карактеристике
Координате 41°05′00″ СГШ; 23°33′00″ ИГД / 41.0833333333° СГШ; 23.55° ИГД / 41.0833333333; 23.55Координате: 41°05′00″ СГШ; 23°33′00″ ИГД / 41.0833333333° СГШ; 23.55° ИГД / 41.0833333333; 23.55
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 50 м
Површина 601,49 км2
Сер на мапи Грчке
Сер
Сер
Поштански број 621 xx
Регистарска ознака ΕΡ

Сер или Серес (грч. Σέρρες Serres) је највеће насеље и главни град округа Сер, на истоку периферије Средишња Македонија. Град је удаљен око 69 km од најближег већег града Солуна.

Положај[уреди]

Град је смештен у долини реке Струме, од које је удаљен 20ак километара ка истоку. у градском залеђу налазе се планине Родопи.

Историја[уреди]

Град је под називом Serrae био познат у староримско доба, а у доба Византије од овог насеља је изграђена велика тврђава за одбану граница ка северу, али је у неколико наврата падала у руке Бугара (1230—1258). 1345. град постао део Душановог царства и овде је донесен Душанов законик. После смрти цара Душана овим крајем влада Деспот Угљеша до 1371. године, када губитком Маричке битке ово подручје пада прво под Византинце, а од 1383. године је под Османлијском влашћу који владају градом све до 1912. године.

Под Турцима град остаје следећих 450 година. 1903. град је био једно од попришта неуспешног Илинденског устанка словенског становништва против Турака. Током Балканских ратова град је био прво у оквиру Грчке, затим под бугарском окупацијом, па поново враћен Грчкој. Ове управне промене довеле су до исељавања Бугара и Турака у матице и до насељавања грчких избеглица из Мале Азије. Град је био уништен у овим ратовима, па се приступило изградњи новог града.

Срби у Серезу[уреди]

Српски краљ Милутин је 1283. године заузео Серез. Срби су владали Серезом за време цара Душана 1336-1356. године, а он се ту прогласио за првог цара. Једно писмо цара Душана упућено Млетачком дужду, написано је у Серезу, 15. октобра 1345. године.[2] У манастиру Св. Јована код Серезе нађене су у 19. веку владарске хрисовуље писане на грчком језику, које је издавао цар Душан, а односе се на град Срез и тај манастир на планини Маникеј. Пронашао их је објавио садржај Ђорђе Јоанид 1856. године.[3] После смрти првог патријарха Јоаникија предстојао је избор новог. Други патријарх српски Сава изабран је на сабору у Серезу и по његовој вољи морали су сви грчки митрополити да оду из Србије. Тада је цариградски патријарх проклео цара Душана, патријарха Саву и српско свештенство.[4] У Серезу је после било седиште царевине, царице Јелене, удовице цара Душана. Успео је 1359. године турски султан да освоји Серез и уништи ту малу државу. Царица Јелена се замонашила и постала монахиња Евдокија. Године 1368. тај град је узео деспот српски Угљеша.[5] Вукашин Мрњавчевић - бивши намесник српски од Сереза до Дунава, 1367-1371. године.[6] Мара кћерка деспота Ђурђа Бранковића била је удата 1435. године за турског султана Амурата. После његове смрти живела је у селу Ежови код Сереза. Она је користила наклоност султана Бајазита, помагала православне манастире, нарочито Хиландар и Св. Павла, према њеној повељи од 1479. године.[7]

Купац једне српске књиге био је средином 19. века Стеван И. Верковић старинар "за себе и своју заручницу Елену". Он је био "из Босне" а бавио се ту послом. Скупио је пре 1860. године народне песме у Серезу, и то највише од неке Дафине певачице из оближњег села Просеника. Он је 1860. године објавио књигу тих песама на српском језику у Београду. Посветио је збирку српској књегињи Јулији Обреновић. Верковић је своју књигу назвао "Народне песме Македонских Бугара" - иако је реч о Србима Македонцима. Он их није назвао "српским", јер наводно "кад би когод македонског Славјанина запитао: "Што си ти?" одговарали би са - "ја сам Болгарин!", а свој језик зову болгарским - премда многи иоле писмени људи, свагда себе називају "Славено-болгарима".[8] У том граду се 1898. године јавља српски Конзулат, при којем је "вицеконсул 1. класе" Бранислав Ђ. Нушић, писац. За управитеља основне српске (славјанске 1893) школе у Серезу постављен је 1898. године Стојан Дамјановић.[9]

Становништво[уреди]

Пре последња три пописа кретање становништва било је следеће:

Демографија
1981. 1991. 2001.
46.317 49.830 56.145

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
2011.
76.817[1]

Привреда[уреди]

Област Сера је развијен пољопривредни крај у држави. Најважније пољопривредне културе су дуван, жита, а веома је развијено и сточарство. Индустрија је углавном прехрамбена и текстилна.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Detailed census results 2011”. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. "Седмица", Нови Сад 1858. године
  3. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1869. године
  4. "Сербске летописи", Будим 1828. године
  5. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  6. Димитрије Давидовић: "Историја српског народа", Београд 1848. године
  7. "Гласник друштва српске словесности", Београд 1877. године
  8. Стефан Верковић: "Народне песме Македонских Бугара", други део, женске песме, Београд 1860. године
  9. "Просветни гласник", Београд 1906. године

Спољашње везе[уреди]