Пређи на садржај

Лазар БВТ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лазар 2)
Лазар БВТ 8808-СР МРАП

Возило „Лазар“
Возило „Лазар“

Основне карактеристике
Земља порекла Србија Србија
Намена борбено возило пешадије
Произвођач Југоимпорт СДПР
Уведен у употребу 2008.
Први корисник Војска Србије
Брзина на путу 90 km/h
Досег 600 km
Димензије и маса
Дужина 7,25 m
Ширина 2,40 m
Висина 2,45 m
Опрема
Главно наоружање 20 mm топ М-55
Споредно наоружање митраљез 7,62 mm или 12,7 mm
Оклоп композитни, панцирни челик и стакло mm
Мотор турпопрехрањиви мотор V12 са воденим хлађењем
Снага (КС) 400 до 440 КС
Посада
Посада 3 члана + 10 путника

Лазар БВТ или Лазар БВТ 8808-СР МРАП (88 стоји за точкаша 8x8, 08 за годину 2008, СР за Србију, МРАП или MRAP је скраћеница за енгл. Mine Resistant Ambush Protected) је назив за први прототип вишенаменског борбеног возила пешадије српске производње, намењено за транспорт људства, извиђање, патролирање, борбена дејства и хитне интервенције. Возило је развило предузеће Југоимпорт-СДПР током 2008. године као функционални модел, а приказан је уживо на сајму наоружања у Београду 2009. године. Возило је спој борбеног возила пешадије и оклопног аутомобила са интегрисаном заштитом од мина и заштићено од заседних дејстава, а опремљено савременим средствима извиђања и комуникације.[1]

Посада се састоји од возача, командира, нишанџије и 10 чланова укрцног одељења. Војници су окренути ка прозорима, који су израђени од балистичког стакла и могу дејствовати из личног наоружања кроз пушкарнице. Балистичка заштита посаде је остварена применом панцирног челика и стакла који обезбеђује заштиту од калибра 12,7 mm са 100 м (ознака ове класе заштите је III+) са предње стране и класа заштите II са осталих страна. Додатним композитним оклопом се достиже класа заштите V са предње и IV са осталих страна.

Возило је опремљено системом за централну регулацију притиска, а постоји и могућност коришћења гума са продуженом мобилношћу (енгл. run-flat).

Лазар 2 МРАП

Возило „Лазар 2“
Возило „Лазар 2“

Основне карактеристике
Земља порекла Србија Србија
Намена борбено возило пешадије
Произвођач Југоимпорт СДПР
Брзина на путу 100 km/h
Димензије и маса
Дужина 7,82 m
Ширина 2,85 m
Висина 2,32 m
Опрема
Главно наоружање топ 30 mm
Споредно наоружање митраљез 7,62 mm
Оклоп ниво IV СТАНАГ 4569 mm
Мотор турпопрехрањиви мотор V12 са воденим хлађењем
Снага (КС) 500 КС
Посада
Посада 3 члана + 10 путника

Развој прототипа

[уреди | уреди извор]

Возило је настало као одговор војне индустрије на најаву модернизације и опремање Војске Србије новим оклопним возилима. Конструктори војне индустрије су понудили концепт вишенаменског наоружаног оклопног транспортера точкаша, високог нивоа балистичке и противминске заштите уз велику прегледност из возила.

Искуство из ратова на простору бивше Југославије је показало мане возила из инвентара Југословенске народне армије. На развој новог возила Лазар су утицала искуства америчке војске из ратова у Авганистану и Ираку. Велика рањивост транспортних возила на мине и експлозивна средства утицала је на развој новог концепта у свету: МРАП возила односно система енгл. Mine Resistant Ambush Protected.

Конструктори су у старту предвидели могућност да сем борбеног постоји извиђачко, командно и санитетско возило. Возило није намењено механизованим већ пешадијским јединицама за увођење у зону дејства. Наоружање возила је смештено између управљачког и борбеног одељења и допуштена је модуларност у избору решења: лака купола, модуларна турела или даљински управљана оружна станица. До сада је произведена само варијанта са лаком куполом и спрегнутим топом 20 mm са митраљезом 7,62 mm.

Лазар је у овом сегменту конкуренција сличним борбеним возилима пешадије: финској Патрији, швајцарској Пирани и руском БТР-90. Сем за опремање Војске Србије, Лазар је предвиђен и као извозни подухват[2].

Корисници

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Вести о новом возилу

[уреди | уреди извор]

Видео прилози

[уреди | уреди извор]

Презентација конструктора

[уреди | уреди извор]