Ласло Вегел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ласло Вегел
Végel László.jpg
Датум рођења(1941-02-01)1. фебруар 1941.(78 год.)
Место рођењаСрбобран
 Краљевина Југославија

Ласло Вегел (мађ. Végel László; Србобран, 1. фебруар 1941) је романсијер, есејиста, драмски писац и позоришни критичар. Пише на матерњем мађарском језику и, по речима критике, подједнако припада и српској и мађарској књижевности. У Будимпешти је 2009. добио највише мађарско признање за стваралаштво Награду Лајош Кошут .[1]

Његова најзначајнија дела су романи Мемоари једног макроа (1967), Дупла експозиција (1983), Паренеза (1987), Велика источно-средњо-европска Гозба ступа у Пикарски роман (1996) и Exterritorium (2002), затим књига есеја Витгенштајнов разбој (1993) и драмских дела Јудита и друге драме (2005). За Витгенштајнов разбој добио је Регионалну Пулицерову награду Мађарске. Његова дела су превођена на више европских језика .[2]

Заједно са шведском књижевницом Осом Линд отворио је 55. Међународни сајам књига у Београду 25. октобра 2010. године .[3]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • [2] - сајт Ласла Вегела
  • [3] - Сива духовна хомогенизација, интервју недељнику Време из 2005. године
  • [4] - Наша садашњост не погодује култури, интервју Политици из 2009. године
  • [5] - Вегелов говор на отварању 55. Међународног сајма књига у Београду 2010. године
  • [6] - Портрет без рама: Ласло Вегел, чланак из Политике од 31. 10. 2010.