Ласло Клајнхајслер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ласло Клајнхајслер
(Kleinheisler László)
Клајнхајслер 2019.
Лични подаци
Датум рођења (1994-04-08)8. април 1994. (30 год.)
Место рођења Казинцбарцика, Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Висина 1,70 m
Позиција Везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Панатинаикос
Број 8
Јуниорска каријера
2005 — 2008. Трећи округ ТВЕ
2008 — 2010. Фелчут
2010 — 2012. Видеотон
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2012/13. Пушкаш aкадемија 27 (8)
2013 — 2016. Видеотон 30 (4)
2015. → Пушкаш aкадемија 12 (0)
2016 — 2018. Вердер Бремен 6 (0)
2016/17. → Дармштат 98 12 (1)
2017. → Ференцварош 10 (0)
2017/18. → Астана 20 (0)
2019 — 2023. Осијек 111 (18)
2023 — Панатинаикос 15 (2)
Репрезентативна каријера**
2010. Мађарска У17 8 (3)
2012. Мађарска У21 10 (2)
2015. Мађарска 47 (3)
** Датум актуелизовања: 1. октобар 2023.

Ласло Клајнхајслер (мађ. Kleinheisler László.[1]; Казинцбарцика, 8. април 1994) је мађарски професионални фудбалер који игра на позицији везног играча за грчки суперлигашки клуб Панатинаикос.

Каријера[уреди | уреди извор]

Видеотон[уреди | уреди извор]

Пошто се придружио мађарском клубу Видеотон ФК 2013. године, дебитовао је у мађарској првој лиги 28. јула 2013. против Халадаша, док је такође постигао свој први лигашки гол у коначној победи домаћина од 2 : 0.

На утакмици од 28. јула 2013. године постигао је свој први гол у сезони 2013/14. такође против против Сомбатхељи Халадаша на стадиону Шоштои у Секешфехервару. Утакмица је завршена победом Видеотона резултатом 2 : 0.[2] У остатку сезоне постигао је још три гола, један против ФК Ујпешта на стадиону Шоштои 6. октобра 2013,[3] један против Мезекевешд-Жори СЕ у победи од 1 : 0 на стадиону Шоштои 8. новембра 2013,[4] и последњи гол против Диошђери ВТК на стадиону ДВТК у нерешеном резултату 2 : 2 24. новембра 2013.[5]

У сезони 2014/15, одиграо је само 370 минута у 11 наступа за Видеотон и 911 минута у 12 наступа за Пушкаш академију.[6] У јулу 2015. Клајнхајслер је одбио да потпише продужетак уговора са Видеотоном, па је пребаћен у резерве за сезону 2015/16.[7] Видеотон је у августу одбио да га прода пољском лигашком клубу Ђлонск Вроцлав.[8][9]

Вердер Бремен[уреди | уреди извор]

Дана 20. јануара 2016, Клајнхајслер се придружио Вердеру из Бремена на 3,5-годишњи уговор уз непознату цену.[10][11] У Бундеслиги је дебитовао 30. јануара 2016. против Херте БСЦ на Везерстадиону. Ушао је у 62. минуту утакмице при резултату 2 : 0 за Херту и помогао је Бремену да се врати након минуса 2 : 0 и 3 : 1 и оствари нерешен резултат 3 : 3.[12]

Дармштат[уреди | уреди извор]

Дана 13. августа 2016, Клајнхајслер се придружио немачком клубу СВ Дармштат 98 за сезонску позајмицу.[13] Дана 22. октобра 2016. постигао је свој први гол у Бундеслиги у осмом колу сезоне у Бундеслиги 2016/17. у победи од 3 : 1 над Волфсбургом.[14] Изабран је за тим 8. кола Бундеслиге 2016/17 након овог гола.[15]

Ференцварош[уреди | уреди извор]

Дана 20. јануара 2017. године Клајнхајслерова позајмица у Дармштату је прекинута и он се придружио Ференцварошу на позајмици у другој половини сезоне.[16]

Астана[уреди | уреди извор]

Дана 20. јуна 2017. Клајнхајслер се придружио ФК Астани на једногодишњој позајмици.[17]

Осијек[уреди | уреди извор]

Дана 16. јануара 2019. НК Осијек је објавио да је Клајнхајслер раскинуо уговор са Астаном и да је потписао 3,5-годишњи уговор са НК Осијеком.[18]

Панатинаикос[уреди | уреди извор]

У јануару 2023. потписао је за Панатинаикос.[19] Дана 5. фебруара 2023. постигао је свој први гол за клуб у победи од 2 : 0 над ФК Ламијом.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Селектор Бернд Шторк је 6. новембра 2015. објавио састав мађарске репрезентације за меч плеј-офа квалификација за Европско првенство 2016. против Норвешке. Највеће изненађење је било укључивање Клајнхајзлера јер није одиграо ниједну утакмицу у сезони 2015/16. мађарске прве лиге.[20] Шест дана касније, постигао је гол на свом дебију против Норвешке на стадиону Улеваал у Ослу, Норвешка, у првој утакмици плеј-офа квалификација за УЕФА Еуро 2016.[21]

Изабран је за селекцију Мађарске за Европско првенство 2016. године.[22] Одиграо је пуних 90 минута у свакој од прва два меча Мађарске у групној фази. У првом мечу, победивши Аустрију резултатом 2 : 0, асистирао је Адаму Салаију за први гол и изабран је за „играча утакмице“.[23] Пошто је добио жути картон у другом мечу против Исланда и са Мађарском која се већ пласирала у осмину финала, Клајнхајслер је у трећем мечу био одмарао.[24]

Дана 1. јуна 2021. Клајнхајслер је био уврштен у тим од 26 играча који је представао Мађарску на поново заказаном УЕФА Европском турниру 2020.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UEFA Nations League 2019 Booking List before League phase Matchday 6” (PDF). UEFA. 17. 11. 2018. стр. 10. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2022. г. Приступљено 20. 6. 2022. 
  2. ^ „Videoton 2-0 Szombathely”. Soccerway. 28. 7. 2013. Приступљено 21. 1. 2016. 
  3. ^ „Videoton 3-0 Újpest”. Soccerway. 6. 10. 2013. Приступљено 21. 1. 2016. 
  4. ^ „Videoton 1-0 Mezőkövesd”. Soccerway. 8. 11. 2013. Приступљено 21. 1. 2016. 
  5. ^ „Diósgyőr 2-2 Videoton”. Soccerway. 24. 11. 2013. Приступљено 21. 1. 2016. 
  6. ^ „Kleinheisler: 2014-15 Nemzeti Bajnokság I”. Soccerway. 24. 11. 2013. Приступљено 21. 1. 2016. 
  7. ^ „Videoton: Kleinheisler nem fogadta el a klub ajánlatát”. Nemzeti Sport. 6. 7. 2015. Приступљено 22. 1. 2016. 
  8. ^ „Videoton: ajánlat érkezett Lengyelországból a támadóért”. Nemzeti Sport. 27. 8. 2015. Приступљено 22. 1. 2016. 
  9. ^ „Videoton: újabb fejcsóválás Kleinheisler ügyében”. Nemzeti Sport. 28. 8. 2015. Приступљено 22. 1. 2016. 
  10. ^ „Kleinheisler unterschreibt bei Werder” [Kleinheisler signs for Werder]. Weser-Kurier (на језику: German). 20. 1. 2016. Приступљено 20. 1. 2016. 
  11. ^ „Werder: Kleinheisler megfelelt az orvosin, 2019-ig aláírt” [Kleinheisler passed the medical check-up and signed for Werder until 2019]. Nemzeti Sport (на језику: Hungarian). 20. 1. 2016. Приступљено 20. 1. 2016. 
  12. ^ Knips, Björn (31. 1. 2016). „Ein 3:3 macht Skripnik sicher: "Diese Mannschaft steigt nicht ab"” [A 3–3 convinces Skrypnyk: "This team won't get relegated"]. Kreiszeitung (на језику: German). Приступљено 30. 1. 2016. 
  13. ^ „Lilien leihen Kleinheisler aus” [The Lily loaned Kleinheisler] (на језику: немачки). 13. 8. 2016. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 16. 8. 2016. 
  14. ^ „Darmstadt 98 3–1 Wolfsburg”. Nemzeti Sport. 22. 10. 2016. Приступљено 16. 8. 2016. 
  15. ^ „Bundesliga: Kleinheisler a forduló váogatottjában!”. Nemzeti Sport. 24. 10. 2016. Приступљено 25. 10. 2016. 
  16. ^ Müller, Thiemo (20. 1. 2017). „Kleinheisler verlässt Darmstadt Richtung Ferencvaros”. kicker Online (на језику: German). Приступљено 21. 1. 2017. 
  17. ^ „ФК Астана подписала участника ЕВРО-2016”. fca.kz (на језику: руски). FC Astana. 20. 6. 2017. Приступљено 20. 6. 2017. 
  18. ^ „POTPISAO LASZLO KLEINHEISLER!”. nk-osijek.hr/ (на језику: Croatian). NK Osijek. 16. 1. 2019. Приступљено 17. 1. 2019. 
  19. ^ „Στον Στον Παναθηναϊκό ο Κλεϊνχέισλερ”. pao.gr. 12. 1. 2023. Приступљено 12. 1. 2023. 
  20. ^ „Válogatott: Varga Roland nincs, Kleinheisler a szűk keretben!”. Nemzeti Sport. 6. 11. 2015. Приступљено 22. 1. 2016. 
  21. ^ Rostance, Tom (12. 11. 2015). „Norway 0-1 Hungary”. BBC Sport. Приступљено 20. 1. 2016. 
  22. ^ „Hungary on the offensive with EURO squad”. UEFA.com. 31. 5. 2016. Приступљено 31. 5. 2016. 
  23. ^ Moore, Glenn (14. 6. 2016). „Austria vs Hungary match report: Adam Szalai and Zoltan Stieber score in second-half to down 10-man Austria”. The Independent. Приступљено 24. 6. 2016. 
  24. ^ Kuhl, Alexander (23. 6. 2016). „Kleinheisler jubelt, Junuzovic fährt nach Hause”. Weser-Report (на језику: German). Приступљено 24. 6. 2016. 
  25. ^ „Válogatott: a Puskás Akadémia két játékosa és Szoboszlai Dominik maradt ki az Eb-keretből” (на језику: мађарски). 1. 6. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ласло Клајнхајслер на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ласло_Клајнхајслер&oldid=27521678”