ФК Вердер Бремен

С Википедије, слободне енциклопедије
Вердер Бремен
Грб
Грб
Пуно имеSportverein Werder Bremen von 1899 e. V.
НадимакЗелено-бели (Die Grün-Weißen)
Основан4. фебруар 1899.
СтадионСтадион Везер,
Бремен,  Немачка
Капацитет42.500
ПредседникЊемачка Хубертус Хес-Груневалд
ТренерЊемачка Оле Вернер
ЛигаДруга Бундеслига
2021/22.Бундеслига, 2.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Вердер Бремен (нем. SV Werder Bremen) је немачки фудбалски клуб из града Бремена. Вердер игра своје утакмице на стадиону Везер, капацитета 42.500 гледалаца и тренутно се такмичи у Другој Бундеслиги. Вердер је четвороструки освајач Бундеслиге и шестоструки освајач Купа Немачке. Најуспешнији период у историји клуба је био под вођством тренера Ота Рехагела у периоду између 1981. и 1995. године, када је клуб освојио 2 пута прво и 4 пута друго место у Бундеслиги, играо 4 финала Купа Немачке од којих је 2 освојио, и освојио Куп победника купова сезоне 1991/92. Такође један од највећих успеха клуба је и освајање дупле круне у сезони 2003/04.

Успеси[уреди | уреди извор]

Национални[уреди | уреди извор]

  • Првак (4) : 1964/65, 1987/88, 1992/93, 2003/04.
  • Други (7): 1967/68, 1982/83, 1984/85, 1985/86, 1994/95, 2005/06, 2007/08.
  • Првак (1): 1980/81.
  • Освајач (6): 1960/61, 1990/91, 1993/94, 1998/99, 2003/04, 2008/09.
  • Финалиста (4): 1988/89, 1989/90, 1999/00, 2009/10.
  • Освајач (1): 2006.
  • Финалиста (2): 1999, 2004.
  • Освајач (4): 1988, 1993, 1994, 2009. (незванично)
  • Финалиста (1): 1991.

Међународни[уреди | уреди извор]

  • Победник (1)1998.

Играчки кадар у сезони 2015/16[уреди | уреди извор]

Голмани Одбрана Везни ред Напад
1 Рафаел Волф Њемачка
18 Герхард Тремел Њемачка
30 Михаел Зетерер Њемачка
42 Феликс Видвалд Њемачка
2 Сантјаго Гарсија Аргентина
3 Папи Ђилобођи Сенегал
4 Алекс Галвез Шпанија
13 Милош Вељковић Србија
15 Матео Павловић Хрватска
19 Лука Милан-Зандер Њемачка
20 Улисес Гарсија Швајцарска
23 Теодор Гебре Селасије Чешка
25 Оливер Хусинг Њемачка
37 Јанек Стернберг Њемачка
38 Марнон-Томас Буш Њемачка
5 Самбу Јатабаре Мали
6 Ласло Клајнхајслер Мађарска
8 Клеменс Фриц (капитен) Њемачка
11 Левин Озтунали Њемачка
16 Златко Јунузовић Аустрија
17 Озкан Јилдирим Њемачка
22 Фин Бартелс Њемачка
26 Јулијан фон Хаке Њемачка
27 Флоријан Глирич Аустрија
33 Марсел Хилбнер Њемачка
35 Максимилијан Егештајн Њемачка
39 Лукас Фроде Њемачка
44 Филип Баргфреде Њемачка
9 Арон Јохансон Сједињене Америчке Државе
14 Клаудио Пизаро Перу
21 Антони Уџах Нигерија
28 Мелвин Лоренцен Њемачка

Спољашње везе[уреди | уреди извор]