Лепотица дана
| Лепотица дана | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Belle de Jour |
| Жанр | драма |
| Режија | Луис Буњуел |
| Сценарио | Луис Буњуел Жан-Клод Карјер |
| Продуцент | Анри Бом Робер и Ремон Хаким |
| Главне улоге | Катрин Денев Жан Сорел |
| Сниматељ | Саша Вјерни |
| Продуцентска кућа | Valoria Allied Artists |
| Година | 1967. |
| Трајање | 101 минута |
| Земља |  Француска |
| Језик | француски |
| Зарада | 20.246.403 долара |
| IMDb веза | |
Лепотица дана (фр. Belle de Jour) је француски филм из 1967. у режији Луиса Буњуела, а у главним улогама су Катрин Денев, Жан Сорел и Мишел Пиколи. Снимљен на основу истоименог романа Жозефа Кесела, филм говори о младој жени која одлучи да поподнева проводи као проститутка док јој је муж на послу.[1]
Наслов филма је игра речи на француском. Фраза „belle de nuit” је најбоље преведена енглеском фразом „дама ноћи”, односно проститутка. Северин ради као проститутка у току дана тако да је „belle de jour”. То такође може бити референца за француско име за цвет љиљан, што значи лепота дана, цвет који цвета само током дана.[2] Ради се о првом Буњуеловом филму у колору, који је уједно и његов најуспешнији и најпознатији надреални „класик”. Амерички режисер Мартин Скорсезе је 1995. промовисао ограничено поновно пуштање у Америци и ДВД издање 2002. Године 2010. филмски часопис рангирао је Лепотицу дана на 56. место листе 100 најбољих филмова светске кинематографије.[3] Филм је освојио Златног лава и награду Пасинети за најбољи филм на Филмском фестивалу у Венецији 1967. Многе од костима које Катрин Денев носи у филму дизајнирао је Ив Сен Лоран.
Радња
[уреди | уреди извор]Северин Серизи, млада и лепа домаћица није у стању да дели физичку интимност са својим супругом, Др. Пјером Серизијом, упркос њиховој међусобној љубави. Њен сексуални живот је ограничен на разради фантазија које укључују доминацију, садомазохизам, и ропство. Иако фрустриран фригидношћу његове жене према њему, Пјер поштује њене жеље.
Током посете скијашком центру они срећу два пријатеља, Анрија Хусона и Рене. Северин не воли начин на који Хусон гледа у њу. Назад у Паризу, Северин се састаје са Ренее и сазнаје да заједничка пријатељица, Хенријета, сада ради у борделу. У свом дому, Северин добија руже од Хусона и бива узнемирена тим гестом. На тениском терену, она среће Хусона и они разговарају о Хенријети и кући задовољства. Хусон помиње Северин високо-класни бордел на адреси 11 Cité Jean de Saumur. Он јој такође признаје своју жељу за њом, али Северин одбацује његове изјаве.
Прогоњена сећањима из детињства која укључују њеног оца, Северин одлази у високо-класни бордел, који води мадам Анајс. Тог поподнева Северин услужује њеног првог клијента. Оклевајући у почетку, она реагује на чврсту руку мадам Анајс, која јој даје надимак "лепотица дана", и потом има секс са странцем. Након паузе од недељу дана, Северин се враћа у бордел и почиње да ради од два до пет сати сваког дана, враћајући се свом мужу безазлено у вечерњим часовима. Једног дана долази Хусон да је посети код куће, али Северин одбија да га види. Ипак она фантазира о сексу са њим у присуству њеног мужа. Иронично, физички однос Северине са њеним мужем се поправља и она почиње да спава с њим.
Северин се удружује са малдим гангстером Марселом који јој нуди врсту узбуђења од њених фантазија.
Када Марсел постаје све захтевнији и љубоморан, Северин одлучује да напусти бордел, са пристанком Мадам Анајс. Северин је такође забринута због Хусона који зна за њен тајни живот у борделу. Један од Марселових гангстерских сарадника прати Северин до њеног дома, а ускоро је и сам Марсел посећује и прети да ће открити њен тајни живот њеном мужу. Северин га убеђује да напусти њен дом и након неког времена он то и чини. Марсел потом сачека Пјера да се врати кући и пуца на њега три пута пре бекства. Ипак, полиција га на крају прати и убија. Пјер преживљава, али остаје у коми. Полиција није у стању да пронађе мотив за покушај убиства.
После неког времена Северин води кућну бригу о Пјеру који је сада потпуно парализован и у инвалидским колицима. Хусон га посећује и каже Пјеру истину о тајном животу његове супруге; она не покушава да га заустави. Након тога, Северин сања да је њен муж поново здрав и они су срећни.[2][3]
Улоге
[уреди | уреди извор]- Катрин Денев као Северин Серизи
- Жан Сорел као Пјер Серизи
- Мишел Пиколи као Анри Хусон
- Женевјев Пејџ као Мадам Анајс
Награде и номинације
[уреди | уреди извор]- 1967 Венеција - освојен Златни лав[1]
- 1967 Венеција - награда Пасинети[1]
- 1968 Бодил награда за најбољи Европски филм[4]
- 1968 Награда француског синдиката филмских критичара
- 1969 БАФТА номинација за најбољу глумицу (Катрин Денев)[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 466.
- ^ а б „Лепотица дана”. Мој Тв. Приступљено 2. 2. 2020.
- ^ а б в „Лепотица дана”. АРТ Магазин. Архивирано из оригинала 02. 02. 2020. г. Приступљено 2. 2. 2020.
- ^ „Лепотица дана”. Cinema City. Приступљено 2. 2. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лепотица дана на сајту IMDb (језик: енглески)
