Рашомон (филм)

Рашомон
Филмски постер
Изворни наслов	Рашомон
Жанр	мистерија драма
Режија	Акира Куросава
Главне улоге	Тоширо Мифуне Мачико Кио Масајуки Мори
Година	1950.
Трајање	88 минута
Земља	Јапан
Језик	јапански
IMDb веза

Рашомон је јапански филм направљен 1950. године у режији Акире Куросаве. Главне улоге тумаче Тоширо Мифуне, Мачико Кио и Масајуки Мори. Сценарио се заснива краткој причи Рјуносукеа Акутагаве У честару.

Радња

Један од најпознатијих и општеприхваћених филмских режисера, Јапанац Акира Куросава добитник многих изутених награда и признања, снимио је 1950 године филм „Рашомон“ Овај његов филм је познат у читавом свету. Представља једно од најбољих филмских остварења икада а говори, између осталог, и о једној великој људској мани: кукавичлуку.

Радња филма одвија се у Јапану, код старих градских врата града Кјото, Рашомон, где се сусрећу један дрвосеча, свештеник и случајни пролазник коме они препричавају један догађај. Дрвосеча (Такаши Шимура) и свештеник (Минору Чијаки) су ужаснути оним што су чули на суду о убиству једног самураја три дана претходно у шуми, на путу између Јамашине и Секијаме. Дрвосеча и свештеник су били сведоци на суђењу. Наиме, чувени бандит Тађомару(Тоширо Мифуне) је тада убио једног самураја (Масуки Мори) и узео му мач и коња. Дрвосеча је судији рекао да је он нашао леш самураја у шуми и одмах о том обавестио полицију. На месту убиства је нашао само женски шешир са велом, самурајску капу и комаде ужета. На питање да ли је нашао нож и мач убијеног, одговорио је да није. Свештеник је само рекао да је на том истом путу у то време срео самураја који је водио коња на коме је јахала самурајева жена (Мачико Кио). Трећи сведок је полицајац који је ухватио разбојника пре два дана. Каже да га је нашао на обали реке где лежи превијајући се у грчевина у песку. Полицајац га је везао, нашао код њега мач и лук и стреле, а мало даље је био коњ који је био власништво убијеног. Полицајац је био мишљења да је коњ збацио разбојника са себе и тиме осветио свога господара. Бандит је био изнервиран полицајчевом тврдњом о освети. Рекао је да је тај дан био ожеднио па је пио воду на потоку у коме је, по његовом мишљењу, била распаднута змија отровница, што је изазвало несносне грчеве у његовом трбуху.

Бандит се обраћа судији и каже да зна да ће бити обешен, и да више нема шта да изгуби, па ће говорити истину. (У приповетци "У грмљу" бандит каже судији да су судија и он убице али да је судија већи убица од њега, који убија пером а не мачем) Три дана претходно, бандит је одмарајући се у шуми, приметио једног човека, самураја, и његову жену која је јахала коња кога је самурај водио. Жена је на глави имала шешир и вео па Тађомару није могао да јој види лице, у први мах. Касније је успео да јој види лице и био је очаран њеном лепотом. Хтео је да је има, тј. да је силује. Одлучивши да не чека ни тренутак, Тађомару је пришао човеку, наговорио га да пође с њим дубље у шуму да би му показао скровиште даље у шуми, пуно нађеног блага у некој рушевини. Одвевши га даље од жене, која је сама остала с коњем, Тађомару је напао човека с леђа, савладао га и везао за дрво. Везаног га је оставио у шуми и отишао до његове жене рекао јој да је њеног мужа ујела змија. Видевши мужа свезаног, жена је потегла нож покушавајући да убије бандита. Бандит је савладао жену и силовао је. Жена је рекла да она не може да живи од срамоте која јој је учињена и тражи да један од њих двојице мора умрети а она ће поћи за оним који преживи. Тађомару је у борби убио њеног мужа, а кад се осврнуо, жене нигде није било. Узео је мач убијеног и коња. Мач је дао за пиће у некој крчми у граду. На питање шта је било са ножем којим је жена напала бандита, бандит је рекао да је нож био веома вредан, опточен бисерима и да је то био његов велики пропуст што није узео нож.

Свештеник је рекао да је полиција нашла жену у манастиру и довела пред судију. У свом сведочењу жена је рекла да је, након што ју је силовао бандит, бандит се наругао везаном мужу, узео његов мач и отишао. Жена је пришла мужу али он ју је дочекао презирним погледом. Жена је пресекла конопац којим је био везан њен муж и понудила му нож тражећи да је он убије али да је не гледа са тим презиром у очима. Казала је да се је онесвестила а кад је дошла себи, видела је мртвог мужа са ножем у грудима. Покушала је да се убије тако што се је бацила у језерце али јој то није успело. Казала је за себе да је она тада била само немоћна и јадна жена неспособна да ишта учини.

У филму се појављује и суд, тачније полиција, којој су сами очевици причали онако како је било. У суду су говорили и бандит и жена и човек - преко посредника. Задњу верзију, ону која највише одговара истини, препричава дрвосеча, очевидац, али не на суду, већ у манастиру.

Поруке филма

Овај филм се сматра за врхунско филмско остварење, пре свега због глумачке изведе због тога што поставља многобројна филозофска и психолошка питања. Куросава је, осим себичности, у филму приказао и друге људске мане: нетрпељивост, искључивост, непоузданост, склоност измишљању.

Овим филмом Куросава је показао да су људи по природи себични, али и то да није истина да не могу да се промене. Сваки од тих људи прича своју причу и свака од њих се разликује. Ниједна није иста. Свако прича причу онако како ју је сам доживео, желећи тиме да оног другог увери у истину коју говори. То је кукавичлук, каже се у филму. Тек на крају даје се објективна слика.

Награде и номинације

Оскар

Награде	Особа
Почасна награда	Akira Kurosawa
Номинације	Особа
Уметнички директор	So Matsuyama H. Motsumoto

Остале награде

• Филмски фестивал у Венецији
  • Akira Kurosawa - Златни Лав
  • Akira Kurosawa - Награда Италијанске филмске критике

Спољашње везе

• Рашомон на сајту IMDb (језик: енглески)
• Рашомон на сајту Plex.tv