Ликуд

С Википедије, слободне енциклопедије
Ликуд
‎ הליכוד
HaLikud
Likud Logo.svg
ВођаБенјамин Нетанјаху
ОснивачМенахем Бегин и Јицак Шамир
Основана1973.
СедиштеТел Авив
 Израел
Идеологијанационални либерализам
конзервативизам
ционизам
десничарски популизам
Политичка позицијаДесни центар до деснице
Боје     плава
Кнесет
36 / 120
Веб-сајт
www.likud.org.il

Ликуд (хебр. הליכוד, дословно консолидација) је владајућа странка Израела. Највећа је израелска партија десног центра.[1][2][3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Ликуд има своје корене у ревизионистичком ционизму чији је оснивач био Зе'ев Јаботински, као и у либералној и националистичкој идеологији. Одмах након стварања Израела основана је странка Херут (Слобода), којој се 1961. придружила организација Либралим (либерали) у изборном блоку Гахал (тај блок је чинио главну снагу опозиције).

1973. уједињевањем Гахал-а са још странака створена је коалиција Ликуд од стране Менахема Бегина, која је победила изборе 1977., и по први пут Лабуристичка партија је отишла у опозицију. 1988. Ликуд је претворен из коалиције у јединствену партију.

У економској политици странка се залаже за либерализам (и због тога је традиционални ривал Лабуристичкој партији) али и за врло наглашенију националистичку реторику. Међутим, треба напоменути да сви њени лидери (као премијери) били активни у мировним преговорима са Египтом 1977.-1979. и са Палестинцима 1991. и 1998.

Менахем Бегин, (израелски премијер од 1977.), био је лидер Ликуд-а од 1973. до 1983. године. Од 1983. до 1993. лидер је био Јицак Шамир, затим Бенјамин Нетанјаху, (премијер од 1996. године), од 1993. до 1999. а потом Аријел Шарон, (премијер од 2001.), од 1999. до 2005. године.

2005. Шарон је као премијер донео одлуку о тоталном израелском повлачењу из појаса Газа, што је значило да се дефинитивно напушта идеал "Великог Израела". Ова одлука је довела до раскола унутар странке и Шарон је са својим присталицама основао странку Кадима. Нетанјаху се после раскола вратио на чело партије али је на изборима 2006. Ликуд претрпео крах, изгубивши хегемонију у оквиру израелске деснице.

Ликуд тренутно подржава решење "две државе за два народа", с циљем окончавања израелско-палестинског конфликта, али је веома опрезан и сматра да признање државе Палестине долази тек након прихватања постојања Израела од стране свих палестинских политичких снага, укључујући радикално-исламистички Хамас.

Странка се опоравила и под вођством Нетанјахуа (који се вратио на премијерску функцију 2009.) победила на изборима 2009., 2013. и 2015.

Лидери[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Likud”. Ynetnews. 1. 2. 2008. Приступљено 30. 6. 2015. 
  2. ^ Baskin, Judith Reesa, ур. (2010). The Cambridge Dictionary of Judaism and Jewish Culture. Cambridge University Press. стр. 304. ISBN 9780521825979. Приступљено 30. 6. 2015. »To overcome Labor Party dominance, the bulk of center-right parties formed Likud.... In the early twenty-first century, Likud remains a major factor in the center-right political bloc.« 
  3. ^ „The Parties in Israel's 2019 Parliamentary Election”. Tony Blair Institute for Global Change. 28. 3. 2019. »Likud was founded as a secular, centre-right party.« 
  4. ^ David Seddon, ур. (2013). A Political and Economic Dictionary of the Middle East. Taylor & Francis. ISBN 9781135355616. »Likud is centre-right, strongly nationalistic and assertive in foreign policy.« 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]