Лудара

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лудара
Boletus satanas.JPG
Научна класификација edit
Царство: Fungi
Тип: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Породица: Boletaceae
Род: Rubroboletus
Врста:
R. satanas
Биномијално име
Rubroboletus satanas
(Lenz) Kuan Zhao & Zhu L. Yang (2014)
Синоними
  • Boletus satanas Lenz (1831)
  • Suillus satanas (Lenz) Kuntze (1898)
  • Tubiporus satanas (Lenz) Maire (1937)
  • Suillellus satanas (Lenz) Blanco-Dios (2015)
Лудара може изазвати озбиљне здравствене сметње!

Лудара (лат. Rubroboletus satanas) отровна је гљива из раздела Basidiomycota и припада породици Boleataceae. Ретко се јављају случајеви тровања овом гљивом.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Поседује веома масивна плодоносна тела упечатљивих боја.

  • Шешир је широк о 30 цм. Меснат је и чврст, округласт, потом отворен (јастучаст) са валовитом ивицом. На додир је сомотаст. Прлјаво беле до сиве је боје. На додир тамни, а након оређеног времена се може вратити својој првобитној боји. [2]
  • Хименофор је цеваст. Цевчице су жуте, а потом зелене. На додир добијају плаве нијансе. Дуге су и поседују малене и округле поре. Површина цевчица (трусиште) жута, потом црвена, при додиру постаје плавозелена.[3]
  • Дршка је димензија до 15x12 цм. Дебела је, здепаста и трбушастог облика. Пуна је и при дну задебљана. Ближе шеширу је жуте боје, а при основи прелази у црвенкасте нијансе. Поседује танку црвену мрежу. [4]
  • Месо је дебело и тврдо. Временом постају меко и сунђерасто. Беличасто је до жуто, а на прелому благо поплави. Непријатног је мириса и укуса.
  • Споре су у маси маслинастосмеђе и димензија 9.5-15 x 4.5-7µm. Вретенастог су облика и глатке су. Поре у близини руба су блеђе у оносу на оне које су ближе дршци.[5]
  • Отисак спора је маслинасте боје.

Отровност[уреди | уреди извор]

Отровна је гљива и изазивач је гастроинтестиналног синдрома. Након кратког латентног периоа од 15 минута до 2 сата, јављају се гастроинтестинални поремећаји. Јавља се мучнина и бол у стомаку, након чега следи повраћање. У Озбиљнијим случајевима тровања, јавља се и крвава дијареја, пропраћена дрхтавицом и појачаним знојењем.

Могућност замене[уреди | уреди извор]

Због своје карактеристичне боје, тешко ју је заменити са неким јестивим врстама из рода Boletus. До замене може доћи евентуално када је гљива млада, па је дршка у свтелијим тоновима. Од јестивих вргања се разликује по боји, укусу и мирису.

Еколошки односи[уреди | уреди извор]

Микоризна је врста. Ступа у симбиозу са дрвећем попут храстова или букви.

Плодоношење[уреди | уреди извор]

Плодоноси током лета и јесени.

Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Настањује листопадне шуме, најчешће храстове. Распрострањен је у топлијим регионима Европе, као и Северне Америке. Такође се може наћи и у западним еловима Азије.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]