Луси Стоун

С Википедије, слободне енциклопедије
Луси Стоун
Датум рођења(1818-08-13)13. август 1818.
Место рођењаВест Брукфилд
 Масачусетс, САД
Датум смрти19. октобар 1893.(1893-10-19) (75 год.)
Место смртиБостон
 Масачусетс, САД
СупружникHenry Browne Blackwell
РодитељиFrancis Stone, Jr.

Луси Стоун (енгл. Lucy Stone; Вест Брукфилд, 13. август 1818Бостон, 19. октобар 1893) била је америчка говорница, аболиционисткиња, суфражеткиња и организаторка покрета за женска права.[1] Године 1847. Стоунова је постала прва жена из Масачусетса која је добила диплому факултета. Била је гласноговорница покрета за женска права и слободу робова у време када су жене обесхрабриване и спречаване да говоре у јавности. Такође је позната по томе што је након венчања задржала девојачко презиме, у време када је био обичај да жена узме презиме свог супруга.

Њене организационе активности у оквиру покрета за женска права довеле су до значајних промена током 19. века, упркос компликованој политичкој ситуацији. Стоунова је помогла при организацији прве „Националне конвенције за женска права“ (енгл. National Women's Rights Convention), коју је подржавала сваке наредне године, као и бројне локалне и регионалне активистичке конвенције. Говорила је пред бројним званичницима у циљу промоције закона који би женама дали већа права. Помогла је у оснивању „Женске лојалне националне лиге“ (енгл. Women's Loyal National League) како би дала свој допринос при изгласавању 13. амандмана Устава Сједињених Америчких Држава којим би робовласништво било забрањено. Потом је учествовала у оснивању „Америчке суфражетске асоцијације“, чије су активности значајно допринеле увођењу женског права гласа на локалном нивоу.

Стоунова је обимно писала о женским правима и бавила се објављивањем и дистрибуцијом говора и зборника. Године 1870. основала је значајан и утицајан феминистички недељник „Женски журнал“ (енгл. Woman's Journal), који је објављивао, како њена, тако и многа друга мишљења о женским правима.[2] Стоунову су називали „гласноговорницом“,[3] „звездом даницом“[4] и „срцем и душом“[5] покрета за женска права. Њен рад је инспирисао Сузан Б. Ентони да се посвети суфражетском покрету,[6][7] а Елизабет Кејди Стантон назвала ју је „првом особом која је натерала америчку јавност да се дубоко умеша у женско питање.“[8] Стоунова, Ентонијева и Стантонова често су називане „тријумвиратом“ суфражетског и феминистичког покрета 19. века.[9][10]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Electronic Oberlin Group. Oberlin: Yesterday, Today, Tomorrow... Lucy Stone (1818-1893). Приступљено 9. маја 2009.
  2. ^ Dorchester Atheneum. Lucy Stone, 1818-1893 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017). "Највећи допринос Луси Стоун можда је управо то што је основала и финансирала недељни лист Америчке суфражетске асоцијације под називом „Женски журнал“." Приступљено 9. маја 2009.
  3. ^ Spender 1982, стр. 348
  4. ^ Hays 1961, стр. 81.
  5. ^ Million 2003, стр. 161.
  6. ^ Hays, стр. 88
  7. ^ Million, pp. 132, 296n.9
  8. ^ Blackwell 1930, стр. 94.
  9. ^ Library of Congress. American Memory. American Women, Manuscript Division. Women's Suffrage: The Early Leaders. Приступљено 13. маја 2009.
  10. ^ Riegel 1970, стр. 220.

Литература[уреди | уреди извор]