Лујза Јакшић
| Лујза Јакшић | |
|---|---|
 Фотографија Лујзе Јакшић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1860. |
| Место рођења | Берлин,  Пруско краљевство |
| Датум смрти | 1942. |
| Место смрти | Београд,  Србија |
Лујза Јакшић (Берлин, 1860 — Београд, 1942) била је српска преводитељица, учитељица, наставница, гувернанта, писац Прве граматике енглеског језика у Србији.[1][2][3] Приписују јој се заслуге за оснивање ђачке трпезе, као и новчано помагање дневног листа „Штампа“ који је основао и водио њен супруг, предратни публициста и дипломата Светолик „Света“ Јакшић.[4]
Живот[уреди | уреди извор]
Лужичка Српкиња, Лујза Јакшић рођена је у Берлину око 1860. године, као Јелисавета Ела Берник. Школовала се у Берлину. Удала се за Швеђанина, и са њим живела, све до његове смрти под именом Алиса Тепер.
Након смрти првог супруга наследила је велико имање и знатан капитал.
Преудала се у Берлину за Светолика Јакшића, српског дипломату и публицисту. Након венчања обављеног у Бечу 1899. године, променила је име у Лујза Јакшић. Први светски рат је провела у Београду, станујући у Балканској улици.
Остала је опет удова 1928. године, након смрти супруг Свете у једном берлинском санаторијуму.[5]
Преминула је у Београду 1942. године, током Другог светског рата, живела је тешко у сиромаштву.[6]
Каријера[уреди | уреди извор]
По доласку у Београд запослила се у Вишој женској школи краљице Драге у којој је предавала француски и енглески језик, у периоду од 1899. до 1914. године. Била је то у ствари Друга женска гимназија у Београду. Новембра 1900. године Главни просветни савет је на њен захтев, утврдио да има прописане квалификације за „сталну класну учитељицу" те школе.[7] У Архиву Србије пронађен је податак да је Лујза Ст. Јакшића постављена за привремену класну учитељицу 21. октобра 1899.[8] Наводи се такође и да је предавала француски и енглески, иако енглески и није био набројан у изборним страним језицима, већ руски, француски и немачки. Заслужна је и за оснивање ђачке трпезе.
Након Првог светског рата (1920) њена колегиница у истој школи била је и позната књижевница Исидора Секулић.
Лујза је у стање покоја са пензијом која јој припада стављена наредбом школе 1. септембра 1922. године, као професор гимназије у Крушевцу.[9] Али то није и реализовано; отишла је заиста у пензију, по својој молби, 1. јануара 1923. године као професорка Друге женске гимназије у Београду.[10]
Дело[уреди | уреди извор]
За потребе Више женске школе краљице Драге саставила је прву граматику енглеског језика на српском[11] (Енглеска граматика за ученице Више женске школе).[2]
Новчано је помогла супруга Светолика да покрене дневне новине „Штампа” (1902)
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Монографије
- Енглеска граматика за ученице више женске школе, Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, 1900: 53 (са речником)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Косара Цветковић, Педесетогодишњица Више женске школе у Београду (1863-1913), Београд 1913;
- ^ а б Ненад Томовић, Прва граматика енглеског језика у Србији, Психологија, 2005, бр.3.
- ^ Милан Јовановић Стојимировић, Силуете Старог Београда, Београд 2008.
- ^ Косара Цветковић, Виша женска школа у Београду: педесетогодишњица 1863-1913. (Београд: Виша женска школа, 1913), 108.
- ^ "Време", Београд 27. март 1928. године
- ^ Српски биографски речник, ур. Чедомир Попов, Матица Српска, Нови Сад, 2004.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. новембар 1900. године
- ^ Годишњи извештај о Вишој женској школи за шк. 1899/1900.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. септембар 1922. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1923. године
- ^ "Време", Београд 22. октобар 1924. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Prva gramatika engleskog jezika u Srbiji : (iz istorijata naših udžbenika) / Nenad Tomović. - Prikaz knjige; Lujza St. Jakšić, Engleska gramatika za učenice Više ženske škole, Beograd, Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1900, 53. - Beleške.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лујза Јакшић[мртва веза] — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
