Пређи на садржај

Лујза Јакшић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лујза Јакшић
Фотографија Лујзе Јакшић
Лични подаци
Датум рођења1860.
Место рођењаБерлин,  Пруско краљевство
Датум смрти1942.
Место смртиБеоград, Подручје Војног заповедника у Србији,
Нацистичка Немачка

Лујза Јакшић (Берлин, 1860 — Београд, 1942) била је српска преводитељица, учитељица, наставница, гувернанта, писац Прве граматике енглеског језика у Србији.[1][2][3] Приписују јој се заслуге за оснивање ђачке трпезе, као и новчано помагање дневног листа „Штампа“ који је основао и водио њен супруг, предратни публициста и дипломата Светолик „Света“ Јакшић.[4]

Лужичка Српкиња, Лујза Јакшић рођена је у Берлину око 1860. године, као Јелисавета Ела Берник. Школовала се у Берлину. Удала се за Швеђанина, и са њим живела, све до његове смрти под именом Алиса Тепер.

Након смрти првог супруга наследила је велико имање и знатан капитал.

Преудала се у Берлину за Светолика Јакшића, српског дипломату и публицисту. Након венчања обављеног у Бечу 1899. године, променила је име у Лујза Јакшић. Први светски рат је провела у Београду, станујући у Балканској улици.

Остала је опет удова 1928. године, након смрти супруг Свете у једном берлинском санаторијуму.[5]

Преминула је у Београду 1942. године, током Другог светског рата, живела је тешко у сиромаштву.[6]

Каријера

[уреди | уреди извор]

По доласку у Београд запослила се у Вишој женској школи краљице Драге у којој је предавала француски и енглески језик, у периоду од 1899. до 1914. године. Била је то у ствари Друга женска гимназија у Београду. Новембра 1900. године Главни просветни савет је на њен захтев, утврдио да има прописане квалификације за „сталну класну учитељицу" те школе.[7] У Архиву Србије пронађен је податак да је Лујза Ст. Јакшића постављена за привремену класну учитељицу 21. октобра 1899.[8] Наводи се такође и да је предавала француски и енглески, иако енглески и није био набројан у изборним страним језицима, већ руски, француски и немачки. Заслужна је и за оснивање ђачке трпезе.

Након Првог светског рата (1920) њена колегиница у истој школи била је и позната књижевница Исидора Секулић.

Лујза је у стање покоја са пензијом која јој припада стављена наредбом школе 1. септембра 1922. године, као професор гимназије у Крушевцу.[9] Али то није и реализовано; отишла је заиста у пензију, по својој молби, 1. јануара 1923. године као професорка Друге женске гимназије у Београду.[10]

За потребе Више женске школе краљице Драге саставила је прву граматику енглеског језика на српском[11] (Енглеска граматика за ученице Више женске школе).[2]

Новчано је помогла супруга Светолика да покрене дневне новине „Штампа” (1902)

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Монографије
  • Енглеска граматика за ученице више женске школе, Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, 1900: 53 (са речником)
  1. ^ Косара Цветковић, Педесетогодишњица Више женске школе у Београду (1863-1913), Београд 1913;
  2. ^ а б Ненад Томовић, Прва граматика енглеског језика у Србији, Психологија, 2005, бр.3.
  3. ^ Милан Јовановић Стојимировић, Силуете Старог Београда, Београд 2008.
  4. ^ Косара Цветковић, Виша женска школа у Београду: педесетогодишњица 1863-1913. (Београд: Виша женска школа, 1913), 108.
  5. ^ "Време", Београд 27. март 1928. године
  6. ^ Српски биографски речник, ур. Чедомир Попов, Матица Српска, Нови Сад, 2004.
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1. новембар 1900. године
  8. ^ Годишњи извештај о Вишој женској школи за шк. 1899/1900.
  9. ^ "Просветни гласник", Београд 1. септембар 1922. године
  10. ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1923. године
  11. ^ "Време", Београд 22. октобар 1924. године

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Prva gramatika engleskog jezika u Srbiji : (iz istorijata naših udžbenika) / Nenad Tomović. - Prikaz knjige; Lujza St. Jakšić, Engleska gramatika za učenice Više ženske škole, Beograd, Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1900, 53. - Beleške.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]