Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј Бурбонски
Comte de Vermandois (1667-1683).jpg
Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа
Датум рођења (1667-10-02)2. октобар 1667.
Место рођења Сен Жермен ан Лај
Датум смрти 18. новембар 1683.(1683-11-18) (16 год.)
Место смрти Кортрајк
Отац Луј XIV
Мајка Louise de La Vallière

Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа, рођен 2. октобра 1667, био је француски принц званично од 1669, а умро је 1683. године.

Рођен у време када је његова мајка полако почела да пада у немилост краља, први је од ванбрачних синова Луја XIV које је краљ имао са својом „званичном“ миљеницом војвоткињом Лујзом де Ла Валијер и званично је признат само две године након рођења. Друга двојица синова родила су се и умрла пре него што је гђица Де Ла Валијер била јавно проглашена за краљеву љубавницу.

Са само две године стекао је титулу адмирал Француске, што је омогућило краљу да задржи контролу над морнарицом током дугог низа година.

Када се његова мајка замонашила (приступивши кармелићанкама) како би окајала своје грехе, поверила је своју децу на чување краљевој снахи, војвоткињи од Орлеана (1674).

Нешто доцније, када је војвоткиња од Орлеана одвела малог грофа од Вермандоа и његову сестру да посете мајку у манастиру, гђица Де Ла Валијер је, сва у свом кајању, одбила да пољуби сина који је хтео да јој се баци у наручје.

Као усамљеног младића, завео га је и увео у хомосексуалне односе витез од Лорене, најпознатији љубавник његовог стрица, војводе од Орлеана, коме је млади гроф служио као „заклон“ за случај да краљ одлучи да га лиши милости. Заиста, гроф од Вермандоа је због својих младалачких грешака навукао на себе краљев бес (који је само из политичких разлога толерисао блудничење свога брата). Младом адмиралу било је заповеђено да се повуче са двора (1682).

Наредне године, војвоткиња од Орлеана изборила је, од краља, за свог штићеника право да ратује у Фландрији како би се искупио за своје грешке и покушао да поново задобије наклоност краља. Иако се немилице трошио, његов отац (краљ) га је због тога само малко више уважавао, а ни синовљева смрт није га превише погодила.

Луј Бурбонски је умро 18. новембра 1683. у Фландрији од куге којом се заразио током опсаде града Куртре, под вођством Себастијана Вобана. Сахрањен је у катедрали у Арасу.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Антонио Бурбонски
 
 
 
 
 
 
 
8. Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хуана III од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј XIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Франческо I Медичи
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јохана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
2. Луј XIV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип II од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карл II Штајерски
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Laurent Le Blanc, Seigneur de La Vallière
 
 
 
 
 
 
 
12. Jean de La Baume Le Blanc, Baron de la Papelardière
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Marie Adam de la Gasserie
 
 
 
 
 
 
 
6. Laurent de La Baume Le Blanc, Seigneur de La Vallière
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Jacques de Beauvau, Seigneur du Rivau
 
 
 
 
 
 
 
13. Françoise de Beauvau
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Françoise Le Picard du Boille
 
 
 
 
 
 
 
3. Louise de La Vallière
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Jean le Provost, Ecuyer, Seigneur de la Rue en Guel
 
 
 
 
 
 
 
14. Jean Le Prévost, Seigneur de la Coutelaye
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Francoise Fious
 
 
 
 
 
 
 
7. Françoise Le Prévost
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Philippe Martin de Mauroy, Chevalier, Seigneur de la Garde
 
 
 
 
 
 
 
15. Elisabeth Martin de Mauroy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Francoise Van Den Werne
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди]

  • Les Bâtards du Soleil Eve de Castro, France Loisirs
  • Louise de La Vallière Jean-Christian Petitfils, librairie Académique Perrin, Paris, 1990
  • "Louis de Bourbon ou le soleil maudit" Claude Puzin, Éditions T.G., Paris 2007.

Спољашње везе[уреди]