Магеланова експедиција

С Википедије, слободне енциклопедије
Магеланова експедиција
Путовање Магеланове експедиције на карти света.
СпонзорЦар Карло V
Држава Шпанија
ВођаФердинанд Магелан †
Хуан Себастијан Елкано (од 27. априла 1521)
ПочетакСанлукар де Барамеда
20. септембар 1519.
ЗавршетакСевиља
8. септембар 1522.
ЦиљТражење западног пута за Зачинска острва у Индонезији.
Бродови5 (Победа, Тројство, Зачеће, Свети Антоније и Сантјаго)
Посада240
Преживели18
Постигнућапрви пут око света

Магеланова експедиција (енгл. Magellan expedition, 1519-1522), прво успешно путовање око Земљине кугле, сматра се једним од највећих подвига у историји морепловства. [1][2][3]

Путовање[уреди | уреди извор]

У Атлантском океану[уреди | уреди извор]

Шпанска армада састављена од 5 једрењака са 240 људи под командом португалског капетана Фердинанда Магелана запловила је из Санлукар де Барамеда 20. септембра 1519, са циљем да пловећи на запад дође до Молучких острва у Индонезији, како би прекинула дотадашњи португалски монопол у трговини зачинима. Флота је прешла Атлантски океан и спустила се низ источну обалу Јужне Америке, која је у то време јужно од Бразила и залива Рио де ла Плата (који су прошли 2. фебруара 1520) била потпуно неистражена. Успут су изгубили најмањи брод (Сантјаго, 17. априла 1520) и задржали се све до краја августа 1520 на обали Патагоније, оправљајући преостале бродове. Ту су се три брода под командом својих шпанских капетана побунила против Магелана, желећи да га ухапсе и врате у Шпанију. Морал посада био је низак због веома дугог путовања (посаде су биле на мору више од пола године, нечувено за оно време), а Магелан је као Португалац био непопуларан међу шпанским морнарима, али је готово половина морнара била регрутована из свих крајева Европе (највише је било Италијана, Грка и Немаца). Уз помоћ верних официра и не-шпанских морнара, главни капетан је брутално угушио побуну: један од побуњених бродова одмах је заузет абордажом, а његов капетан је убијен. Застрашени овим примером, остали су се предали без борбе: Магелан је погубио двојицу побуњених капетана, а једног шпанског официра и једног свештеника је оставио на пустом острву. Експедиција од 4 брода је наставила на југ 24. августа и открила Магеланов пролаз у Тихи океан (21. октобра - 26. новембра 1520), али је током пролаза још један брод дезертирао и вратио се у Шпанију.[а]

У Тихом океану[уреди | уреди извор]

Као први Европљани у Тихом океану, преостала три брода наставила су на запад и после три месеца открили Филипине (6. марта 1521), где су пријатељски дочекани на острву Себу и започели покрштавање домородаца, али су се уплели у локалне сукобе и Магелан је погинуо у сукобу са непријатељским урођеницима на суседном острву Мактан (27. априла 1521). Магеланова смрт довела је до побуне дотада пријатељских урођеника на острву Себу против Шпанаца, па је Магеланова посада након борбе са њима (маја 1521) спалила један од преосталих бродова (Зачеће) и са преостала два брода, под командом шпанског навигатора Себастијана Елкана[б] наставила на југозапад и 8. новембра 1521. стигла на острво Тидоре у Молучким острвима, где је успешно заменила своју робу за 21 тону зачина (каранфилић), чија је вредност у оно време била непроцењива.

Повратак око Африке[уреди | уреди извор]

На Молучким острвима Елкано је одлучио да се не враћа на исток, путем којим је дошао (путовање је већ трајало више од 2 године), већ да искористи повољне монсунске ветрове и настави на запад, заобилазећи успут португалске колоније и бродове, који би им свакако запленили товар, пошто је пловидба око Африке у Азију била под португалском контролом. Пошто се брод Тројство показао као преслаб за пловидбу, Елкано је половину посаде оставио на острву Тидоре, а са преосталим бродом Победа и товаром зачина је 21. децембра 1522. запловио на запад: 18. маја 1522. обишао је Рт добре наде, 9. јула је пристао на острву Капе Верде, где су му Португалци заробили пола посаде, и најзад је 8. септембра са 18 преосталих људи пристао у Севиљи, одакле је путовање и почело три године раније.[1]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Магеланова експедиција је детаљно приказана у шпанским серијама Конквистадори: Авантура из 2017 [4] и Без граница из 2022. године.[5]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Брод Свети Аноније кришом је напустио флоту у Магелановом пролазу (новембра 1520) и вратио се у Севиљу 6. маја 1521.
  2. ^ Зато се ово путовање често назива Магеланова и Елканова експедиција, пошто сам Магелан није дочекао њен крај, а Елканово вођство било је кључно за повратак у Шпанију.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Pigafetta, Antonio (2010). Stanley, Henry Morton, ур. The first voyage round the world by Magellan: transl. from the accounts of Pigafetta and other comtemporary writers. Works issued by the Hakluyt Society (Digitally printed version [d. Ausg.] London, Hakluyt Soc., 1874 изд.). Cambridge New York: Cambridge Univ. Press. стр. LIX—LX. ISBN 978-1-108-01143-3. 
  2. ^ Дјурант, Вил (2000). РЕФОРМАЦИЈА: историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина 1300-1564. Београд: Народна књига - Алфа. стр. 817—819. 
  3. ^ Кобол, Виктор (1972). „Магелан”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 5. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 196—197. 
  4. ^ Conquistadores Adventum (TV Mini Series 2017) - Episode list - IMDb (на језику: енглески), Приступљено 2024-02-08 
  5. ^ Sin límites, Álvaro Morte, Rodrigo Santoro, Niccolò Senni, Amazon Prime Video, Ayuntamiento de Madrid, Canal Sur Televisión, 2022-06-24, Приступљено 2024-02-09 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магеланова_експедиција&oldid=27365824”