Блаже Конески

С Википедије, слободне енциклопедије
блаже конески
Blaže Koneski 1968.jpg
Блаже Конески
Датум рођења(1921-12-19)19. децембар 1921.
Место рођењаНебрегово, код Прилепа
Краљевина СХС
Датум смрти7. децембар 1993.(1993-12-07) (71 год.)
Место смртиСкопље
Македонија
Професијакњижевник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем

Блаже Конески (Небрегово, код Прилепа, 19. децембар 1921 [1]Скопље, 7. децембар 1993[2]) био је утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.[3][4] Припада роду Љамевци чија је крсна слава Никољдан.[5] Његов стриц је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије, као Благоје Коневић, уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ)[6] и њен је први председник (до 1975). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник. Био је члан и САНУ.[2]

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.[1]

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

По њему се зове Филолошки факултет Универзитета у Скопљу.[6]

Дела[уреди | уреди извор]

Споменик Блаже Конеском испред зграде МАНУ
  • Земјата и љубовта (поезија, 1948)
  • Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
  • За македонскиот литературен јазик (1952)
  • Песни (1953)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
  • Везилка (поезија, 1955)
  • Лозје (1955)
  • Речник на македонскиот јазик (1961)
  • Песни (1963),
  • Историја на македонскиот јазик (1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
  • Стерна (поезија, 1966)
  • Ракување (1969)
  • Јазикот на македонската народна поезија (1971)
  • Беседи и огледи (1972)
  • Записи (поезија, 1974)
  • Стари и нови песни (1979)
  • Места и мигови (поезија, 1981)
  • Чешмите (поезија, 1984)
  • Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
  • Ликови и теми (есеји, 1987)
  • Послание (поезија, 1987)
  • Тиквешки зборник (студија, 1987)
  • Средба во рајот (поезија, 1988)
  • Црква (поезија, 1988)
  • Дневник по многу години (проза, 1988)
  • Златоврв (поезија, 1989)
  • Поезија (Константин Миладинов) (1989)
  • Сеизмограф (поезија, 1989)
  • Македонски места и теми (есеји, 1991),
  • Небесна река (песме и препеви, 1991),
  • Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
  • Црн овен (поезија, 1993)

Награде[уреди | уреди извор]

Награде и признања:[2][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 367—368. 
  2. ^ а б в г „БЛАЖЕ КОНЕСКИ”. sanu.ac.rs. Приступљено 31. 1. 2022. 
  3. ^ Потомствено Сръбоманство promacedonia.org
  4. ^ Среќен роденден Блаже Конески Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2015) time.mk
  5. ^ Трифуноски, Јован (1998). Битољско-прилепска котлина: антропогеографска проучавања. Београд. стр. 393. 
  6. ^ а б в „Блаже Конески (1921-1993)”. manu.edu.mk. Приступљено 31. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]