Блаже Конески

Из Википедије, слободне енциклопедије
БЛАЖЕ КОНЕСКИ
Blaže Koneski 1968.jpg
Блаже Конески
Датум рођења (1921-12-19)19. децембар 1921.
Место рођења Небрегово, код Прилепа
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 7. децембар 1993.(1993-12-07) (71 год.)
Место смрти Скопље
 Република Македонија
Професија књижевник
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Одликовања
Орден Републике
Орден заслуга за народ са златним венцем

Блаже Конески (Небрегово код Прилепа, 19. децембар 1921Скопље, 7. децембар 1993) је био утемељивач и један од кодификатора македонског књижевног језика и виђени књижевник, културни и јавни радник: песник, прозаиста, есејиста, историчар књижевности, филолог и лингвиста, предавач и професор на Филозофском факултету у Скопљу.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Небрегово близу Прилепа, у српској породици као Благоје Љамевић.[1][2] Његов ујак је био познати српски четнички војвода у Старој Србији, Глигор Соколовић. У основну школу је кренуо у родном месту а завршио је у Прилепу, где је завршио и нижу гимназију. Као најбољи ученик добија стипендију и уписује вишу гимназију у Крагујевцу. Након завршетка гимназије уписује Медицински факултет у Београду. Међутим, после првог семестра напушта студије медицине и уписује филологију. Због почетка Другог светског рата напушта Југославију и наставља студије филологије у Софији. Након ослобођења, активно се укључује у стандардизовање македонског језика. Саставио је правопис македонског књижевног језика, а такође је био уредник Речника македонског језика. Оснивач је студија македонистике на Скопском универзитету (од 1958. до 1960. је био ректор овог универзитета). Од 1967. је члан Македонске академије наука и уметности (МАНУ) и њен је први председник (до 1975.). Такође је био члан македонског ПЕН центра, и члан Друштва писаца Македоније (ДПМ) од 1947. године и његов први председник.

Радио је и као уредник књижевних часописа „Нов Ден“ и „Македонски јазик“.

Блаже Конески је кључна фигура за развој македонског језика, али је значајан и у међународним оквирима. Био је члан академија наука и уметности у Загребу, Београду, Сарајеву, Чикагу и Лођу и почасни доктор на универзитетима у Чикагу, Кракову и Скопљу. Његова дела су преведена на српски, словеначки, албански, турски, мађарски, француски, руски, италијански, грчки, пољски, румунски, немачки и енглески језик.

По њему се зове Филолошки факултет Универзитета у Скопљу.

Дела[уреди]

Бранко Ћопић, Мира Алечковић
и Блаже Конески у партизанима 1944.
Споменик Блаже Конеском испред зграде МАНУ
  • Земјата и љубовта (поезија, 1948)
  • Македонски правопис со правописен речник (са Крумом Тошевим, 1950)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (први део, 1952)
  • За македонскиот литературен јазик (1952)
  • Песни (1953)
  • Граматика на македонскиот литературен јазик (други део, 1954)
  • Везилка (поезија, 1955)
  • Лозје (1955)
  • Речник на македонскиот јазик (1961)
  • Песни (1963),
  • Историја на македонскиот јазик (1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига друга, 1965)
  • Речник на македонскиот јазик (књига трећа, 1966)
  • Стерна (поезија, 1966)
  • Ракување (1969)
  • Јазикот на македонската народна поезија (1971)
  • Беседи и огледи (1972)
  • Записи (поезија, 1974)
  • Стари и нови песни (1979)
  • Места и мигови (поезија, 1981)
  • Чешмите (поезија, 1984)
  • Македонскиот 19. век, јазични и книжевно-историјски прилози (1986)
  • Ликови и теми (есеји, 1987)
  • Послание (поезија, 1987)
  • Тиквешки зборник (студија, 1987)
  • Средба во рајот (поезија, 1988)
  • Црква (поезија, 1988)
  • Дневник по многу години (проза, 1988)
  • Златоврв (поезија, 1989)
  • Поезија (Константин Миладинов) (1989)
  • Сеизмограф (поезија, 1989)
  • Македонски места и теми (есеји, 1991),
  • Небесна река (песме и препеви, 1991),
  • Светот на легендатата и песната (есеји и прилози, 1993),
  • Црн овен (поезија, 1993)

Награде[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]