Мали Гај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мали Гај
Gaiu Mic
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Тимиш
Општина Моравица
Становништво
Становништво
 — (2011) 195
Положај
Координате 45°17′46″ СГШ; 21°12′32″ ИГД / 45.296111° СГШ; 21.208889° ИГД / 45.296111; 21.208889Координате: 45°17′46″ СГШ; 21°12′32″ ИГД / 45.296111° СГШ; 21.208889° ИГД / 45.296111; 21.208889
Мали Гај на мапи Румунија
Мали Гај
Мали Гај
Мали Гај на мапи Румунија

Мали Гај (рум. Gaiu Mic) је село у општини Моравица, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Положај насеља[уреди]

Село Мали Гај се налази у источном, румунском Банату, на пар километара од српске границе. Наспрам овог села са друге стране границе је село Велики Гај. Село се налази на месту где равничарски део Баната прелази у заталасана побрежја.

Историја[уреди]

Насеље се наводно први пут помиње у Катастигу калуђера манастира Пећке патријаршије 1660. и 1666.године. Становништво је било српско православно.

По државном шематизму у парохији Малом Гају је 1846. године парох био Живојин Милитаревић, а капелан Димитрије Силађевић. У исто време у народној школи било је 30 деце, којима је предавао учитељ Захарије Петровић. Матичне књиге крштених и умрлих воде се од 1798. година, а венчаних од 1797. године. Парохија је 1905. године припадала Гиладском протопрезвирату.

Православни храм је био посвећен празнику Рођења Пресвете Богородице. Када су се делили Срби и Румуни, припала је многобројнијим Румунима. Срби са 18 породица основали су 1874. године своју нову Црквену општину, и отворили ново гробље. Старе матичне књиге наследили су Румуни, а Срби од 1874. године пишу своје, нове матице. Од исплате одштете од Румуна, и уз помоћ власника села спахије Маленице от Стаморе, подигли су 1904. године једну привремену зграду са више просторија, која је служила и за цркву и за школу, те парохијски дом и учитељски стан. Била је то велика кућа са функцијом богомоље, посвећена празнику Рођења Богородице, иако без торња. Звонара од дрвета са два звона подигнута је тек 1936. године, пред том зградом "капелом". Због дотрајалости зграда је срушена 1946. године, и није никад грађена нова. Звана су 1983. године завршила у оближњој Дети.[1] Село са тек неколико Срба, остало је тако без било какве богомоље.

Оба суседна села Велики и Мали Гај држали су српски племићи Маленица "от Стаморе". Јосиф Маленица је својевремено купио село Гај и населио пустару Стамору, отуда добио предикат. Купац српске књиге 1809. године био је Петар "от Маленица" - "притјажатељ Малога и Великога Гаја и славног Торонталског комитета судејској столици присједатељ".[2] По мађарском извештају публикованом из 1839. године у Малом Гају је било 28 2/8 целих кметовских парцела првокласних, у поседу Јелене Маленице. Село је било под подређено Денти и Темишвару. Имало је једну православну цркву, а становништво је већински било српско и румунско. По вероисповести забележено 6 католика и 992 православца. По аустријском државном извештају спахилук су 1857. године чинили: Мали Гај са 708 становника, посед површине 1833 кј и 49 кв хв чији је власник Јелена и Ђорђе Малиница; Стамора, са 1076 становника, поседа површине 3070 кј 46 кв хв у власништу Николе и Ђорђа Маленице.

Године 1863. године забележено је 912 становника у Малом Гају. Званични митрополијски извештај из 1866. наводи да је број православних становника 701, од којих је било 130 Срба са 571 Румуном. Године 1868. у Гају је живео 701 становник. Десет година касније, стоји и попису да у селу има међу православцима 106 Срба и 558 Румуна. Између два пописа 1847. и 1867. године број православаца у месту је опао за 80 становника. А 1900. године спао је број српских становника на 85.

У малогајској народној школи 1867. године учитељ је био Петар Ђурћај. Од њега се очекивало да 1868. године положи српски учитељски испит у Сомбору, да би постао стално намештен. После подржављења народних школа 1877. године, наставила је рад у Малом Гају српска вероисповедна школа, коју је издржавала месна Црквена општина. Године 1902. та сиромашна општина малогајска, тражила је од црквених виших власти донацију за цркву и школу. У школи је до 1907. године радио учитељ Жива Поштин.[3]

Становништво[уреди]

По последњем попису из 2002. године село Мали Гај имало је 195 становника. Последњих деценија број становника опада.

Село је од давнина било вишенародно, а месни Срби су одувек били мањина. Данас је њихов број симболичан. Национални састав на појединим пописима био је следећи:

Година пописа 1910. год. 1992. год. 2002. год.
Укупно ст. 647 208 195
Срби 75 (11,6%) 11 (5,3%) 7 (3,6%)
Румуни 563 (87,0%) 175 (84,1%) 170 (87,1%)
остали 9 (1,4%) 22 (10,6%) 18 (9,2%)

Референце[уреди]

  1. Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године
  2. Никола Шимић: "Логика употребитељнаја", други део, Будим 1809. године
  3. "Српски сион", Карловци 1907. године

Додатно погледати[уреди]

Спољашње везе[уреди]