Мали рат
Мали рат је у војној терминологији скуп борбених дејстава која изводе јединице у позадини противника, иза борбеног распореда, на споредним правцима и правцима комуникација.[1]
Мали рат је у суштини посебан начин употребе војних јединица мање бројности, за разлику од нормалног (великог) рата који се изводи главним снагама на линији фронта. Понекад се малим ратом означавају и партизански, герилски и револуционарни ратови.[1]
У војној литератури СФРЈ, израз се слабо користио, и био је замијењен терминима партизански рат и герилски рат.[1]
Етимологија[уреди]
Назив герила потиче из шпанског језика где реч guerrilla doslovno значи ратић, односно деминутив за реч рат (guerra). У друге језике је ушла захваљујући наполеонској кампањи на Пиринејском полуострву (1808–1813), током које су Наполеонове француске снаге на самом почетку окупирале Шпанију, али после нису могле да се носе с герилцима који су уживали широку подршку међу становништвом. То је оставило снажан дојам на европску јавност и нагризло фаму о Наполеоновој непобедивости и војничком генију.
У шпанском језику се за герилца користи израз guerrillero, док је с временом сама реч guerrilla постала синоним за герилски покрет или герилске паравојне формације.
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 244.
