Манастир Драгомирна

Манастир Драгомирна

Основни подаци
Оснивање	1602.

Манастир Драгомирна је манастир Сучавске и Радаутске архиепископије Румунске православне цркве, који се налази у селу Драгомирна, округ Сучава у Румунији.

Повезан са животом и радом митрополита Анастасијa Кримке и основан је почетком 17. века. Манастирска црква је јединствена у Румунији због своје необичне величине. Ово је највиша и најужа црква икада подигнута на влашко-молдавским земљама. Зидови манастира нису осликани, већ украшени каменорезима.

Међу ктиторима који су много помогли у изградњи манастира је и Мирон Барновски. У мају 1653. године, манастир су опљачкали и спалили козаци Тимоша Хмељницког. Према запису на зидовима портала, 2. октобра 1758. године, манастир су опљачкали Татари. 31. августа 1763. године у манастир се настанио Пајсије Величковски. Руска царица Катарина Велика поклонила је манастиру 1767. године кристални лустер, који је данас изложен у једној од сала манастирског музеја, као и велико звоно под називом Запорожје, тешко више од 1.100 килограма, које се чува у звоник манастира^[1].

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Manastirea Dragomirna”. www.crestinortodox.ro. Приступљено 2024-03-27.

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Дело • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.