Манастир Светог Преображења Господњег

Манастир Светог Преображења Господњег
Манастир Светог Преображења Господњег
Основни подаци
Тип	православни манастир
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија канадска
Оснивање	1994.
Посвећен	Преображењу Господњем
Архитектура
Архитекта	Бранко Џелетовић
Стил	Српско-византијски
Локација
Место	Милтон
Држава	Канада

Манастир Светог Преображења Господњег је једини српски манастир на територији Канаде. Део је Епархије канадске Српске православне цркве.

Манастир се налази у области одрона Нијагаре изузетне лепоте заштићене од стране Уједињених нација. Положај манастир је такав да се налази надомак највећих онтаријских градова са значајним бројем српских колонија, пола сата вожње од Торонта на истоку, Хамилтона на југу и Киченера на западу.

Манастир[уреди | уреди извор]

Изградња манастира[уреди | уреди извор]

Тежња српске заједнице у Канади да изграде свој манастир, изражена је још у надањима светог владике Николаја Велимировића. Реализација ових тежњи започета је формирањем Епархије канадске 1984. године. Земљиште од двадесет хектара на ком је манастир изграђен купљено је 1988. године. Темеље будућег манастира осветио је Патријарх српски Павле 21. октобра 1992. године као и манастирску цркву изграђену 12. јуна 1994. године. Главни пројектант манастира био је Бранко Џелетовић а највећи донатори Драгомир Карић и ктитор Гојко Кузмановић. Живописање цркве започето је по њеној изградњи, а одвијало се у неколико фаза. Живопис је дело Драгомира Драгана Марунића, иконографа и фрескописца из Београда а његов син Немања Марунић је учествовао у осликавању манастирске капеле. Почетком 2002. завршен је рад на фрескописању.^[1] Maнaстирску библиотеку успоставила је Мирјана Томичић, 1995. године.

Манастирски комплекс[уреди | уреди извор]

Поред манастирске цркве на манастирском имању налази се и зграда конака са бројим садржајима као што су капела Света Три Јерарха и велика сала за даће и парастосе. У јесен 2009. поред манастирског конака изграђена су епархијски музеј и библиотека са десет хиљада књига. Уз цркву се налази и пикник простор са летњим павиљоном, кухињама, пецаном, спортски теренима за фудбал, одбојку и кошарку и дечији простор за игру.

На делу имања такође се налази и прво српско гробље у Канади.^[2]

Мошти[уреди | уреди извор]

У манастиру се чувају делови и честице нетрулежних моштију великих хришћанких светитеља с почетка историје цркве, од првог до трећег века међу којима су: Свети Василије Велики, Свети Игнатије Богоносац, Свети Атанасије Велики, Свети Поликарп Смирнски, Свети Пантелејмон, Свети Харалампије, Свети Нектарије Егински, Света Ирина и мошти Светог Нектарија, општинског светитеља с почетка 20. века.

Датуми[уреди | уреди извор]

Важнији дани у које се у манастиру окупља велики број људи су слава манастирске капеле Света Три Јерарха (12. фебруар), слава епархијске издавачке куће Источни петак, Епархијски дан (недеља Свих Светих што је прва недеља по Духовима), Манастирски сабор (недеља уочи почетка Госпојинског поста), слава манастира Преображење Господње (19. августа) и слава епархије Покров Пресвете Богородице (14. октобра).