Нектарије Егински

Нектарије Егински
Saint Nektarios of Aegina at Rizario.jpg
Нектарије Егински
Датум рођења(1846-10-01)1. октобар 1846.
Место рођењаСиливри
Османско царство
Датум смрти8. новембар 1920.(1920-11-08) (74 год.)
Место смртиАтина
Краљевина Грчка

Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит Пентапољски као и православни теолог. Проглашен је за светитеља.

Свети Нектарије Егински

Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији у сиромашној породици. Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису Пут на Синај.[1] Године 1889. изабран је за митрополита Пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински.

Умро је у Атини, 8. новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије.

Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Св. Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео.

Над његовом моштима су се дешавала чуда исцељења.[2] Филм о његовом животу из 2021. Божији човек је имао велики успех у биоскопима у Грчкој.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Житие святого Нектария // Мелинос М. Я говорил со святым Нектарием. ТСЛ., 1995. — С. 13-24.
  • Косановић, Сава (2019). Крстом и пером, сабрани списи. Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд. ISBN 978-86-7405-217-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]