Пређи на садржај

Епархија канадска

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија канадска
Српска православна црква

Грб Епархије канадске
Основни подаци
СједиштеМилтон
Држава Канада
Основана26. мај 1983.; пре 42 године (1983-05-26)
Број намјесништава2
Број парохија33[а]
Број манастира1
Број храмова26
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејМитрофан (Кодић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ торонтски и митрополит канадски[б]

Епархија канадска (енгл. Serbian Orthodox Eparchy of Canada) епархија је Српске православне цркве која покрива територију читаве Канаде од Атлантског до Тихог океана.[1] По територији је највећа епархија Српске православне цркве.

Епархија канадска је подељена на два архијерејска намесништва: источно-канадско и западно-канадско.[2] У оквиру епархије делују свеукупно 33 парохија и мисија у шест покрајина: Онтарио, Квебек, Британска Колумбија, Алберта, Манитоба и Нова Шкотска. Најсевернија парохија је у Едмонтону, а најисточнија у Халифаксу.

Надлежни архијереј је митрополит Митрофан (Кодић). Сједиште епархије (манастирска црква и епископски двор) се налази у Милтону а саборни храм у Хамилтону.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Реџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Реџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону формирали су своју црквену општину 1913. године, а Црква Светог оца Николе посвећен је 15. децембра 1917. године.

Између два рата

[уреди | уреди извор]

Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија (Ускоковића) упућено Светом архијерејском синоду 1934. године.

Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два, три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање.

— Епископ г. Мардарије

Поред материјалних разлога, епископ наводи и онај други, можда теже савладив:

Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Реџајни — Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање.

— Епископ г. Мардарије

Послератни период

[уреди | уреди извор]

Са приливом српских емиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније — у Виндзору, Торонту и Најагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек).

Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у отаџбини. Од дотадашње једне епархије, Америчко-канадске, формирају се три: Средњозападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричка и канадска.

Први епископ источноамерички и канадски био је епископ Стефан (Ластавица) који води епархију од 1963. до 1966. године. Наслеђује га епископ Сава (Вуковић) и од 1978. године епископ Христофор (Ковачевић).

Самостална епархија

[уреди | уреди извор]

Српска православна Епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Христофора који је уједно био и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.[4]

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), калућер манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а патријарх српски Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Саборној цркви у Хамилтону.

У оквиру Епархије канадске делује Савез кола српских сестара који је основан на првој епархијској скупштини, одржаној у Српском центру у Мисисаги 2. фебруара 1985. године. Једно време је постојао и епархијски радио програм „Благовесник” који се емитовао сваке суботе на радио станици 1540 АМ у Торонту. Статут Епархије канадске написан је 1993. и потврђен од стране Светог архијерејског сабора 1995. године.[5]

При епархији је деловао и Добротворни фонд „Свети Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве другог степена.[6]

Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског Георгија, изграђени су и посвећени храмови у Отави, Мисисаги, Витбију, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу, а обновљена је и живописана црква у Реџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (у Виндзору).

Круна градитељског рада владике Георгија и Епархије канадске свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је патријарх српски Павле 21. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а нови епископски двор/манастирски конак фебруара 1995. године.

Одлуком Светог архијерејског сабора од 21. маја 2009. године, све парохије у Канади под омофором су Епархије канадске, а тај догађај је свечано прослављен Литургијом јединства у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону на Епархијски дан, 14. јуна 2009. године.[7] У међувремену, Црква Светог Архангела Михаила у Торонту је изашла из састава Епархије канадске.

Епархија канадска је 2014. године свечано обележила 30 година свог постојања.[8]

Након извесних потреса, патријарх Иринеј именован је уместо смењеног епископа канадског Георгија за администратора Епархије канадске, 29. априла 2015. године.[9] Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године.[10] Владика Митрофан је, 18. септембра 2016. године, устоличен у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги тако да је дефакто и ова црква, поред цркве у Хамилтону, саборна црква.[11]

Издаваштво

[уреди | уреди извор]

Епархија је 1987. године покренула свој лист „Источник”, назван у част „Дабро-босанског источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на више десетина наслова. „Источник” је и име веб-странице епархије која постоји од 1998. године. Поред штампаног формата, лист излази и у дигиталном формату од јануара 2012. године.

У оквиру епархије су 26 цркве и три мисионарске парохије. Мисионарске парохије су: Светог Саве у Летбриџу, Светог Василија Острошког у Халифаксу и Светог Ђорђа у Тандер Беју.[12]

Епископи

[уреди | уреди извор]
Портрет Име и презиме Време службе
Христофор (Ковачевић) 1983—1984 (администратор)
Георгије (Ђокић) 1984—2015
Патријарх српски Иринеј 2015—2016 (администратор)
Митрофан (Кодић) од 2016.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Укупан број парохија је 34 ако се овом броју дода и бурлингтонско–милтонска парохија при манастирској цркви Манастира Светог Преображења Господњег.
  2. ^ Пошто се првобитни епископски двор налазио у западном делу Торонта, а и због тога што је Торонто највећи град у Канади, пуна титула архијереја Епархије канадске од маја 2024. године је архиепископ торонтски и митрополит канадски иако је тренутно седиште епархије у Милтону.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Од Атлантика до Пацифика око 100.000 верника („Политика”, 24. април 2022)
  2. ^ Суботић, протојереј Живорад (август 1997). „Извештај архијерејског намесништва источног”. бр. 36. Милтон: Istocnik Publishing. Источник. стр. 15. 
  3. ^ „Саборни храм Епархије канадске Светог оца Николаја у Хамилтону”. istocnik.ca. 
  4. ^ „Прилике и проблеми Српске православне цркве”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 6. 1983. Приступљено 9. 1. 2025. „Вест доле десно 
  5. ^ У одбрану истине и јединства Српске православне цркве
  6. ^ Признања
  7. ^ „Црква у саборности”. бр. 75 (година 22). Милтон: Istocnik Publishing. Источник. јул 2009. стр. 2. 
  8. ^ Прослава – 30. година Епархије Канадске (Црква Светог Архангела Михаила у Брнабију, 15. октобар 2014)
  9. ^ Патријарх преузима Епархију канадску („Политика”, 29. април 2015)
  10. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора”. spc.rs. 2016-05-26. Архивирано из оригинала 21. 6. 2016. г. Приступљено 2025-01-09. 
  11. ^ Устоличен нови канадски владика („РТС”, 19. септембар 2016)
  12. ^ Шематизам Епархије канадске

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]