Пређи на садржај

Мантије

С Википедије, слободне енциклопедије
Мантије
Мантије
Врста јелапециво
Место порекланепознато
Део националне кухињесрпска, босанскохерцеговачка, турска
Температура сервирањатопло, хладно
Главни састојцимлевено говеђе, јунеће, телеће, јагњеће или јареће месо (или сир)

Мантије су пециво које се прави од пшеничног брашна, млевеног меса. То су мали комади увијене пите који се ређају један до другог у велики плех, налик ономе за бурек, и тако пеку. Оригиналне мантије се праве само од говеђег меса, али последњих година су се појавили варијанте са овчијим сиром или зељем.[1] Мантије су традиционално јело у многим балканским и блискоисточним кухињама, између осталих у српској, босанскохерцеговачкој и турској кухињи.[2]

Пазарске мантије, односно традиционални начин припреме овог јела у Новом Пазару, уврштене су 2012. године на листу нематеријалног културног наслеђа Србије.[3][4] Крајем 2024. гастро водич Taste Atlas објавио је листу најукуснијих сланих пецива на свету и на овој листи пазарске мантије заузеле су 1. место.[5]

Историја

[уреди | уреди извор]

О настанку мантија не постоје писани извори. Према истраживањима историчара, претпоставке су да је ово јело на Запад дошло са Џингис-каном. Порекло самог назива може се тражити у грчкој речи мантион, што значи огртач или увијање. Порекло самог назива може се тражити у грчкој речи мантион, што значи огртач или увијање.[6]

Традиција у Србији

[уреди | уреди извор]

Овај специјалитет карактеристичан је међу бошњачким становништвом широм југоисточне Србије. Познате су новопазарске, сјеничке, тутинске и друге локалне варијанте овог укусног пецива.[7] Као традиционално јело део су свакодневене исхране, али и трпезе која се припрема приликом важних породичних окупљања повезаних са животним циклусом, као што су рођење детета, венчање или погребна церемонија.[1]

Најпознатије мантије у Србији су пазарске мантије, које су ушле на листу Нематеријалног културног наслеђа Србије, али и проглашене крајем 2024. године за званично најукусније слано пециво на свету. Према гастро водичуTaste Atlas, иза мантија, које сузаузеле 1. место, а босански бурек 2. место. Од балканских специјалитета на овој листи следе: српски бурек са сиром на 5. месту, босанска сирница на 9. месту, македонски зелник на 11. месту, гибаница на 16. месту, босанска зељаница на 18. месту, кромпируша на 22 месту, док су се босански буреџићи заузели 26. место.[8]

У Србији се мантије увијају у квадрате од теста[9] док се у Босни и Херцеговини увијају као кора, која се после сече на парчиће, а надев се прави од меса пропрженог на луку (или од сира).[10] Последњих година у различитим маркетима широм Србије могу се наћи полуготове смрзнуте мантије, направљене према оригиналном рецепту.[1]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „PAZARSKE MANTIJE ZVANIČNO NAJBOLJE NA SVIJETU (video)”. IBALKAN. 2025-01-15. Приступљено 2025-08-26. 
  2. ^ „Mantije - Recept za pazarske mantije sa mesom i sirom”. Imlek. Приступљено 2025-08-26. 
  3. ^ „Пазарске мантије, традиционални начин припреме”. nkns.rs. Приступљено 5. 4. 2019. 
  4. ^ „Mantije - meso "ogrnuto" testom - Recepti - Dnevni list Danas”. 2021-11-07. Приступљено 2024-11-22. 
  5. ^ „Specijalitet iz Srbije prvi na listi najboljih peciva na svetu - a burek ostao na 10. mestu”. NOVA portal. 2024-11-12. Приступљено 2025-08-26. 
  6. ^ „Новопазарске мантије, специјалитет који чува традицију”. serbia.com. Приступљено 5. 4. 2019. 
  7. ^ Virijević, Aleksandra (20. 10. 2024). „Mantije proglašene za najbolje jelo iz Srbije! Mesud napravi i 600 komada dnevno, pa ih šalje čak do Amerike”. mondo.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-08-26. 
  8. ^ „Srbija ima najbolje slano pecivo na svetu”. TU magazin. 2025-08-20. Приступљено 2025-08-26. 
  9. ^ Загорац, Дејан; Марјановић, Слободан (2013). ГАСТРОНОМСКИ ВОДИЧ КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ (PDF). Београд: СТАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРАДОВА И ОПШТИНА – САВЕЗ ГРАДОВА И ОПШТИНА СРБИЈЕ. стр. 38,50,86,116. ISBN 978-86-88459-25-9. Приступљено 16. 1. 2019. 
  10. ^ „Mantije”. Coolinarika. Приступљено 24. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]