Јогурт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Посластица са јогуртом

Јогурт настаје природним процесом ферментације млека уз помоћ бактерија. Деловањем бактерија долази до ферментације при чему млечни шећер (лактоза) прелази у млечну киселину. Овај процес искоришћен је за индустријско добијање јогурта.

Справљање[уреди]

Под појмом јогурта као намирнице подразумева се полутечни млечни производ који се добија загревањем млека и додавањем бактерија млечне киселине (Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus). На температури 42-45 °C за 2-4 сата долази до ферментације и кисељења млека. Након тога јогурт се хлади чиме се успорава кисељење и продужава трајност. Јогурт садржи око 0,7% млечне киселине.

Јогурт се на једноставан начин може припремити и у домаћинству. Потребно је загрејати млеко на 40-42 °C, додати мало јогурта (на 2 литра млека довољно је 1 децилитар јогурта), добро измешати и оставити поклопљено на топлом месту 2-3 сата. Након тога треба га ставити у фрижидер.

Хранљивост[уреди]

Јогурт је богат протеинима, калцијумом, витамином Б2 (конкретно рибофлавином) и Витамином Б12.[1]

Особе које не подносе млечни шећер (лактозу) могу слободно пити јогурт, јер лактоза у процесу ферментације прелази у млечну киселину. Такође, јогурт се користи и у медицини, конкретно за лечење проблема система за варење[2] и за спречавање пролива узрокованог антибиотицима.[3]

По једном проучавању постоји могућност да јогурт који садржи бактерију Lactobacillus acidophilus помаже у спречавању вулвовагиналне кандидијазе, али то није доказано.[4]

Варијације[уреди]

Да би се ублажила природна киселост јогурта, он се може засладити, зачинити или мешати са воћем или воћним кашама. Воћне каше се често стављају уместо воћа да би се омогућила његова дуготрајност. У САД у јогурт се обично ставља пектин или желатин.

Порекло речи[уреди]

Реч „јогурт“ је у српски језик дошла из турског језика[5] (тур. yoğurt) у којем је настала од речи yoğurmak (стискати се) и yoğun (густо).[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Yale-New havel Hospital nutrition advisor - Understanding yogurt
  2. ^ O. Adolfsson et al., "Yogurt and gut function", American Journal of Clinical Nutrition 80:2:245-256 (2004)}- ([1])
  3. ^ Ripudaman S. Beniwal, et al., "A Randomized Trial of Yogurt for Prevention of Antibiotic-Associated Diarrhea", -{Digestive Diseases and Sciences 48:10:2077-2082 (October, 2003)
  4. ^ Erika N. Ringdahl, "Treatment of Recurrent Vulvovaginal Candidiasis", American Family Physician 61:11 (June 1, 2000)
  5. ^ Речник Меријам-Вебстер онлајн: Јогурт
  6. ^ Чланак Ахмета Топрака о јогурту

Спољашње везе[уреди]