Мартини-Хенри
| Мартини-Хенри модел 1871 | |
|---|---|
 Пушка Мартини-Хенри из 1871. године. | |
| Врста | пушка острагуша |
| Порекло |  УК |
| Употреба | |
| Употреба у | УК Османско царство |
| Бојно деловање | Зулу рат Балкански ратови Први светски рат |
| Спецификације | |
| Дужина | 1.231 mm |
| Калибар | 11.43 mm |
| Врста операције | спорометна (једнометна) острагуша |
| Начин дејства | масивни затварач |
| Брзина паљбе | 11 мет/мин |
| Брзина зрна | 416 m/s |
| Макс. еф. домет | до 1.000 m |
| Начин пуњења | острагуша |
Мартини-Хенри (енгл. Martini-Henry), британска спорометна пушка острагуша конструисана 1871, заменивши дотадашње импровизоване острагуше Снајдер-Енфилд из 1866. године.[1] У српским земљама позната као Мартинка.[2][3][4]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Позната и под именом Пибоди-Мартини-Хенри, ова пушка користила је масивни затварач (као код пушке Пибоди), који се спуштао наниже под правим углом у односу на осу цеви обарањем полуге испод кундака, чиме се отварао сандук и цев ручно пунила сједињеним метком у металној чахури. Повлачењем полуге навише цев се затварала и напињала се ударна игла у затварачу, чиме је пушка била спремна за паљбу.[5] Цев пушке имала је 7 урезаних жлебова, а избацивала је до 11 метака у минуту, масе зрна око 31.10 грама.[1]
У Србији и Црној Гори
[уреди | уреди извор]Током српско-турских ратова 1876-1878, Србија и Црна Гора су заплениле знатан број турских пушака. При томе, основно оружје турске пешадије тог времена биле су пушке Мартини-Хенри, део коњице био је наоружан за оно време модерним пушкама Хенри-Винчестер, док су башибозук и резервисти били наоружани пушкама Снајдер и старијим каписларама спредњачама.[6]
Тако је српска војска запленила 17.313 пушака, од чега 5.937 мартинки и само 88 винчестерки. По званичном ценовнику Кнежевине Србије од 1. марта 1879, мартинке су вределе 60, винчестерке 72, снајдерке 33, а руске крнке само 25 динара.[7] Пушке домаће производње биле су јефтинијеː по ценовнику од 16. августа 1877. гриноваче су вределе 60 гроша (24 динара), а пибодуше 70 гроша (28 динара).[8] Према томе, једна мартинка вредела је као 2 пибодуше, које су биле најбројније српске војничке пушке тог времена.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија 7, Војноиздавачки завод, Београд (1974), стр. 548-550
- ^ Крестић, Петар, ур. (2007). Мешовита грађа, нова серија књига XXVIII (PDF). Београд: Историјски институт. стр. 374.
- ^ „Рат на Балкану” (PDF). Глас Црногорца. 1913.
- ^ Божовић, Григорије (1926). Приповетке (PDF). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 40.
- ^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија 10, Војноиздавачки завод, Београд (1976), стр. 676-679
- ^ Богдановић 1990, стр. 66-67.
- ^ Богдановић 1990, стр. 66.
- ^ Богдановић 1990, стр. 59.
Литература
[уреди | уреди извор]- Богдановић, Бранко (1990). Пушкеː два века пушака на територији Југославије. Београд: Спортинвест. стр. 66—67. ISBN 86-7597-001-3.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
