Григорије Божовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Григорије Божовић
Grigorije Bozovic.jpg
Књижевник и професор призренске богословије
Датум рођења (1880-02-15)15. фебруар 1880.
Место рођења Придворица
 Отоманска империја
Датум смрти 4. јануар 1945.(1945-01-04) (64 год.)
Место смрти Београд
 ДФЈ

Григорије Божовић (Придворица, 1880Београд, 1945), је био књижевник, професор призренске богословије, један од вођа српског покрета у Македонији, првенствено у Битољском одбору српске четничке организације, а потом и посланик Народне скупштине у Скопљу. Имао је руководећу улогу у политичким и националним пословима у време када је старој Србији претила озбиљна опасност од Турака и Арнаута, непосредно пред Балканске ратове и ослобођењу ових крајева.

Биографија[уреди]

Вукајло Божовић, Григоријев отац

Григорије Божовић је рођен у селу Придворица код Ибарског Колашина, а после школовања у Скопљу, Цариграду и Москви, био је професор у познатој Богословији у Призрену, неко време и председник призренске општине. Био је скупштински посланик, а врло много се ангажовао у националном раду не само на Косову и Метохији него и у Македонији.

Писац[уреди]

Григорије Божовић је један од значајнијих српских међуратних писаца. Објавио је четрнаест књига, од којих осам збирки приповедака. Преостале чине путописи, краћи записи о људима и крајевима, накнадно сабрани из Политике, чији је стални и угледни сарадник био. Почетак његовог рада обележен је збирком Из Старе Србије (1908), а крај Приповеткама (1940), у издању Српске књижевне задруге. 1935. године издао је збирку приповедака Тешка искушења а 1939. године збирку приповедака Под законом - те две збирке, уз ону из 1940, садрже највредније Божовићеве приповетке. Божовићеве приповетке су тематски усредсређене на Стару Србију (највише на Косово и Метохију, једним делом на Македонију, пре свега на Битољ у којем је службовао). Најзначајније приповетке су му: Чудни подвижник, Мучних дана, Тиваидска напаст, Кад се царства мијењају, Злате из Слатине, Њен суд и Оклопник без страха и мане.

Смрт[уреди]

Пред сам крај рата комунисти су га стрељали у Београду а његов је књижевни опус остао готово потпуно непознат широј публици.[1]

Рехабилитација Григорија Божовића[уреди]

Захтев за рехабилитацију поднео је јануара 2008. Божовићев рођак, редовни професор Филозофског факултета у Косовској Митровици, др Маринко Божовић. Одељење за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је маја 2008. решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Григорија Божовића, угледног књижевника, националног радника и репортера Политике пре Другог светског рата.[2]

Постоји и књижевна награда „Григорије Божовић“ коју додељује Културни центар „Стари Колашин” у Зубином Потоку. Њен добитник 2016. године био је Радован Бели Марковић за роман „Путникова циглана“.[3] Награду истог имена додељује и Књижевно друштво Косова и Метохије. Њен добитник 2016. године била је Сунчица Денић за роман „Свет изван”.[4]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]