Масленица (празник)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Кустодијев- Масленица, уље на платну 1919, музеј Исака Бродског у Петрограду
Константин Крижановски: Дан праштања у хришћанској породици- Масленица, према цртежу Н. И. Соколова, гравура из 19. века
Кирил Кисељов-Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця, блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.


Види још[уреди]


Галерија[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]