Мауке
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Координате | 20° 09′ 30″ Ј; 157° 20′ 30″ З / 20.1583° Ј; 157.3417° З |
| Архипелаг | Кукова острва |
| Површина | 18,4 km2 |
| Висина | 30 m |
| Администрација | |
| Демографија | |
| Становништво | 243 |
| Густина ст. | 13,21 стан./km2 |
Мауке (Ma'uke или Akatokamanava) је острво које припада групи Кукових острва у Полинезији у Тихом океану. Његова површина износи 18,4 km².[1] Број становника на острву износи 243.[2] Налази се 277 km североисточно од острва Раротонга. Са острвима Атиу, Митиаро и Такутеа чини Нгапотору.
Географија[уреди | уреди извор]
Положај и моргологија[уреди | уреди извор]
Мауке је издигнут корални атол. Централни део острва се налази на 30 м надморске висине, на координатама 20° 9′ 30″ јужно и 157° 20′ 30″ западно.[3] Налази се у југоисточном делу архипелага Кукова острва. Обим острва износи 18 km. [4]
На острву се налази џунгла, бројне увале, плаже и пећине. Велика пећина Мотуанга има галерије које сежу испод гребена. Мотуанга значи „Пећина од 100 соба“.
Рељеф[уреди | уреди извор]
Острво Мауке је овалног облика са централном висоравни, окружен макатеом широком до 1,6 km и високом око 20 m. Мочварно земљиште између макатее и висоравни је неправилно развијено и ограничено је на истоку, северу и западу. Уски гребен окружује макатеу и пробијен је са 6 пролаза, такође ограничен на истоку, северу и западу. Изнад централног платоа налази се истрошена вулканска стена базалт, изнад црвеног трошног тла. Црвени и смеђи седименти мочваре потичу са оближњих падина, као и сличан материјал који се налази у пукотинама кречњачких врхова на површини унутрашњег дела макатее. Дубина дна океана је 4500 m.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
По легенди острво је открио Уке и по њему је оно добило име Мауке или „Земља Укеа“. Његово пуно име је Уке-уму-о-те-вааруа-кино, што значи „Уке-пећ-јаме-зла“. Верује се да су његови преци били богови и да је он дошао на земљу и постао човек. Према наводима, на обалама овог острва Уке је направио први предах отпочетка свог путовања. Он је ово место је назвао Akatoka-manava што значи „Моје срце почива“. Отуда и други називи: „Место одмора“, „Срце у миру“ и „Срце у љубави“.
Његову ћерку је оженио син (или унук) Атиу-муа са острва Атиу. За њих двојицу се сматра да су проширили популацију ова два острва.
Приликом посете острва Мауке, Тангии из Раратонге оженио је две Укеове ћерке.
По предању, становници Маукеа су убили Раутапуиног сина, па је он из освете убио велики број људи.
Пре доношења Јеванђеља, Маукетанци су били под управом владара острва Атиу. Они су им отимали жене, а њих тукли и мучили до смрти.
Џон Вилијамс је открио Мауке 23. јуна 1823. године. Иза себе је оставио полинезијског проповедника Хавија да преноси хришћанска учења. Следећи је на ово острво пристао Лорд Бајрон, капетан брода Blonde. Брод је стигао на Мауке 8. августа 1825. Лорд Бајрон је острво назвао Parry Island у част Сер Едварда Парија.
1860-их Нгамару Ронготони Арики (арики острва Атиу, Мауке и Матиаро) се оженио Макеом Такауом Арики (арики острва Раротонга). Резултат тога је да је Мауке 1871. постао део Краљевине Раратонга.
1888. Мауке је постао члан Федерације Кукових острва.
1901. острво је припало Новом Зеланду.
Формирање села Кимиангатау на обали острва 1904. године резултат је непријатељства између следбеника London Missionary Society и новоуведене Римокатоличке цркве.[1]
Демографија[уреди | уреди извор]
Мауке има 243 становника.
Острво је подељено на четири традиционална округа. Окрузи Ваимуту и Макатеа нису подељени. Нгатиаруа и Ареора су подељени на 6 и 3 тапере. Цело острво је тако укупно подељено на 11 тапера.
- Округ Нгатиаруа на северу, подељен на 6 тапера: Те Тукунга, Мокоеро, Пунеуа, Икуруа, Аракирупу, Араки
- Округ Ваимуту на истоку - једна тапера
- Округ Ареора на југу, подељен на 3 тапере: Тукуме, Арао, Ануа
- Округ Макатеа на западу - једна тапера
Главно село Оиретуму се налази у унутрашњости, већим делом у округу Макатеа. Протежући се северно луке Таунгануи Ландинг је село Кимиангатау, које се често користи за искрцавање. Припада тапери Икуруа округу Нгатиаруа.[6]
Економија[уреди | уреди извор]
Земљиште је плодно и подржава пољопривреду. Примарни извоз је биљка маире, грм чије се лишће користи за прављење леи венаца које извозе на Хаваје. Остали локални занати укључују прављење кете корпи, панданус простирки и чинија изрезбарених од миро дрвета.[4] Са остатком Кукових острва Мауке је повезан аеродромом Мауке. Главна лука је оштећена циклонима 2005. године. Радови на обнављању луке започети су 2011.[7], а завршени 2013. године.[8]
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Међу домаћим и страним туристима најпознатије знаменитости су:
- пећина Ваи Танга
- Giant Banyan Tree
- пећина Мотуанга – „Пећина са 100 соба“
- плажа Копупооки
- црква The Divided Church
- Te Kou Maru
- плажа Онероа
- Кеин гроб
- лука Taunganui Landing
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „6. Mauke | NZETC”. nzetc.victoria.ac.nz. Приступљено 2023-12-17.
- ^ zhujiworld.com. „Ma'uke, Cook Islands — statistics 2024”. zhujiworld.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-17.
- ^ „GeoHack - Mauke”. geohack.toolforge.org. Приступљено 2023-12-17.
- ^ а б „Mauke in the Cook Islands, southern group”. www.ck. Приступљено 2023-12-17.
- ^ Wood, B. L. (1967-12-01). „Geology of the Cook Islands”. New Zealand Journal of Geology and Geophysics (на језику: енглески). 10 (6): 1429—1445. ISSN 0028-8306. doi:10.1080/00288306.1967.10423227.
- ^ Naval Intelligence Division (1943). Pacific Islands Vol.2 (eastern Pacific).
- ^ „Upgrade begins on Mauke Harbour”. Cook Islands News (на језику: енглески). 2020-08-18. Приступљено 2023-12-17.
- ^ „Mitiaro and Mauke celebrate revamped ports”. Cook Islands News (на језику: енглески). 2020-08-18. Приступљено 2023-12-17.
Литература[уреди | уреди извор]
- (1943) Geographical handbook series, Pacific Islands. Volume II: Eastern Pacifik. Naval Intelligence Devision
- B. L. Wood (1967). Geology of the Cook Islands, New Zealand Journal of Geology and Geophysics. 10:6, 1429-1445
- Alphons M.J. Kloosterman (1976). Discoverers of the Cook Islands and the Names they Gave. Cook Islands Library and Museum