Мачак у чизмама

С Википедије, слободне енциклопедије
Мачак у чизмама
Gustave Dore le chat botte.jpg
Мачак у чизмама - Гравура из 19. века
Настанак
АуторЂовани Франческо Страпарола, Ђамбатиста Базиле, Шарл Перо
Земља Италија,  Француска
Језикиталијански, француски
Садржај
Жанр / врста делаБајка
ТемеПрича о способном и мудром мачку који је успео да привреди богатство своме господару и тако му се одужи за то што га овај није убио.
ЛокализацијаДалека земља; Некада давно

Мачак у чизмама је европска бајка, први пут објављена 1697. године у делу Шарла Пероа.[1] Најранији пронађени текст припадао је Ђованију Франческу Страпароли, а другу верзију је нешто касније објавио Ђамбатиста Базиле.[1]

Мачак у чизмама је вековима пружао инспирацију композиторима, кореографима и другим уметницима. Мачка се појављује у трећем чину pas de caractère балета Чајковског Успавана лепотица,[2] појављује се у наставцима и истоименом издању анимираног филма Шрек и означена је у логотипу јапанског аниме студија Toei Animation. Мачак у чизмама је такође популарна пантомима у Великој Британији.

Прича[уреди | уреди извор]

После смрти старога млинара, његова заоставштина бива раздељена, а најмлађем сину припаде мачка. Разочаран и сиромашан, млинарев син поче да размишља о томе да ли да поједе мачка, али животиња одједном скочи и рече му да га не поједе и да не брине. Учиниће га најбогатијим човеком у земљи, али заузврат млинарев син мора да му да у замену за то један пар чизама и торбу. Син млинара, изненађен мачком који говори и немајући шта да изгуби набави му пар чизама и торбу.

Представа Мачак у чизмама, у извођењу глумаца позоришта Бошко Буха, која се одржала у Задужбини Илије М. Коларца.

Мачак у чизмама узе торбу и улови једног подебљег зеца, кога стави у ту торбу и однесе краљу под изговором да му је то поклонио лично "Маркиз од Карабаса", као знак добре воље и пријатељства. Који дан касније мачак сазнаде да ће ускоро краљ и његова кћер проћи путујући поред пута близу реке. Он отрча до млинаревог сина (који све ово није ни наслућивао) да оде да се окупа у реци у време када краљ буде прошао кочијама поред тог места. Дечко то и уради, а док се младић купао, мачак му украде одећу и остави га голог у реци. После тога мачак брзо отрчи до краја вичући како су његовог газду (Маркиза од Карабаса) покрали док се купао у реци и узели му сву одећу. Краљ посла по младића, наредивши да његовог пријатеља обуку у најраскошнију могућу одећу.

Док су се они упознавали и возили кочијом мачак је већ био на путу ка замку великог џина. Он сретну неке људе који су радили на пољу (који је припадао локалном џину) и припрети радницима да када дође краљ они кажу да поља припадају Маркизу де Карабасу, у супротном ће их исецкати на комаде. Касније када је дошао до џина и његовог дворца (који је иначе био упознат са магијом и могао се претворити у било које створење на планети), мачак га превари, изазивајући га да се претвори у миша, кога је појео. Замак постаде мачков, и када је краљ дошао у замак мачак их дочека у име Маркиза де Карабаса.

На крају приче млинарев син ожени се краљевом кћерком и узме је за жену, а мачак у чизмама постаде особа од поштовања, који више није ловио мишеве за јело, једино за забаву.

Анализа[уреди | уреди извор]

Данас се доста говори о моралности ове приче. Неки стручњаци чак сматрају да није за децу, зато што уместо неке важне и добре поуке, децу учи да се превара и лаж исплати у животу више од тешкога рада и талента. Неким се читаоцима чак чини и лоше што је мачак уценио и претио радницима да кажу да поља припадају Маркизу од Марабаса, уместо од џина. Зато у неким модерним верзијама тај детаљ је измењен, говорећи да су се мачак и радници на пољу договорили да када наиђе краљ кажу да поља припадају Маркизу од Карабаса, у замену да их мачак ослободи тортуре џина.

Анализа ликова[уреди | уреди извор]

Мачак[уреди | уреди извор]

"Le Maître Chat" из 1695.

Домишљата је животиња која је својом памећу успела да прискрби богатство своме господару. Да није било тако, вероватно би био претворен у пар лоших рукавица. Био је марљив па је сваки дан одлазио у лов на јаребице да би добио цареву наклоност. Био је и љубазан, па му је цар допустио да се одмара у његовом дворцу где год и кад год је желео. Мачак је знао да буде и веома уверљив кад је то хтео. Запретио је смрћу свим сељацима да лажу чија је земља и они су то направили јер су се плашили животиње која је у чизама стајала, попут човека, на две ноге. Ипак, све шта је радио, радио је из добрих намера. Обогатио је свог власника, који га је, пошто је мачак био паметан, касније поставио за свог првог министра у вођењу царства.[3]

Цар[уреди | уреди извор]

Добар, али и лаковеран човек. Много је волео да једе јаребице, па се обрадовао кад је видео да му је мачак донео целу врећу тих птица и то сваки дан нову, поготово јер се јаребице није могло лако уловити у његовом царству. Стекао је велико поверење у мачка. Био је одмах спреман помоћи кад је видио да је мачков господар у невољи. На крају му је дао и руку своје ћерке, јер не само да је воденичарев син био млад и леп, већ је цар мислио и да је гроф.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Opie, Iona (1974). The classic fairy tales. Peter Opie. London: Oxford University Press. ISBN 0-19-211559-6. OCLC 1082973. 
  2. ^ Brown, David (2007). Tchaikovsky : the man and his music. New York: Pegasus Books. ISBN 978-1-933648-30-9. OCLC 85845310. 
  3. ^ а б „Mačak u čizmama prepričano, Braća Grim | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Приступљено 2021-08-27. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]