Мађарско сиво говече

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мађарско сиво говече
Podolsko goveče
Podolsko goveče
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
подред: Преживари (Ruminantia)
породица: Bovidae
потпородица: Bovinae
врста: Bos primigenius taurus
подврста: Bos primigenius taurus hungaricus
Екологија таксона
Мађарско сиво говече у пустари Хортобађ, првом и највећем националном парку у Мађарској
Мађарско сиво говече у Берлинском зоолошком врту (у средини је крава а десно је бик)

Мађарско сиво говече (мађ. Magyar szürke szarvasmarha, Magyar alföldi) је стара мађарског раса говечета која је служила за исхрану. Данас је законом заштићена и спада у једну од оригиналних мађарских раса.

Ова врста припада подолској групи говеда (сиво-степско говече) и веома је добро адаптирана захтевима екстезивног сточарског система.[1] Врста је настала и формирала се у Панонској низији.[2]

Карактеристике[уреди]

Мађарско сиво говече је касностасно, али витко и доста високо. Бик достиже висину од 145-155 cm и тежину од 800 - 900 kg, док крава достиже висину од 135-140 cm и тежину од 500-600 kg.

Крзно јој је чупаво и боја се прелива од сребрнастобеле до пепељасто сиве. Телад се рађају са црвенкасто-жутим крзном. Мађарско сиво говече је веома издржљиво, лако се размножава и дуговечно је. Рогови су усправљени нагоре, дугачки и благо повијени.

Историја[уреди]

По изворима, сиво говече је стигло на данашње просторе заједно са Мађарима у 9. веку са истока. Прве слике сивог говечета се могу видети у мађарској илустрованој хроници која је настала у 14. веку.

У средњем веку ово говече је узгајано за исхрану и извозило се ван граница Мађарске по читавој западној Европи.[3] Говече је било на цени због изузетно квалитетног меса тако да је узгајање било исплативо.[3]

Данас Мађарско сиво говече се више узгаја као туристичка атракција по националним парковима, где се и данас напајају са традиционалног ђерма, затим по зоолошким вртовима европе као раритет, али се може и даље наћи у појединим крајевима Мађарске, као што је на пример Боцфелде (Bocfölde) у жупанији Зала и западном делу Мађарске. Ова стада служе као банке гена и за расплођавање, нарочито због податка да су изузетно отпорне на многе болести које погађају данашње типове високомлечних и високомесних говеда.[4]

Lotz Oxcart.jpg Gulyás.jpg
Стара сеоска запрега и традиционални чувари крава (мађ. gulyás)

Извори[уреди]

Група сивих говеда на испаши у Синпетри, северна Мађарска
  • Bellon Tibor: A magyar szürkemarha, Budapest, Timp Kft., 2001. ISBN {{{isbn}}}.
  • Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, szerk. Tőzsér János, Bedő Sándor, Budapest, Mezőgazda Kiadó, 2003. ISBN {{{isbn}}}.
  • Bellon Tibor: A Tisza néprajza: Ártéri gazdálkodás a tiszai Alföldön, Budapest, Timp Kft., 2003. ISBN {{{isbn}}}.
  • Az Alföld gazdálkodása / Állattenyésztés, szerk.: Novák László Ferenc, Nagykőrös, Arany János Múzeum, 2004. ISBN {{{isbn}}}.
  • Matolcsi János: Állattartás őseink korában, Budapest, Gondolat Könyvkiadó, 1982. ISBN {{{isbn}}}.
  • Hankó Béla: A magyar háziállatok története ősidőktől máig, Budapest, Művelt Nép, 1954
  • Dr. Bodó Imre: Magyar szürke szarvasmarha, Debrecen, Hortobágyi Nemzeti Park Igazgatóság, 1987 [!1988], ISBN 963-02-5709-2
  • A magyar szürke szarvasmarha / Szakmai kiadvány, Budapest, Magyar Szürke Szarvasmarhát Tenyésztők Egyesülete, 1994

Референце[уреди]

  1. Bellon Tibor: A magyar szürkemarha ((hu))
  2. Magyar néprajzi lexikon Мађарски лексикон етнографије ((hu))
  3. 3,0 3,1 Hankó Béla: A magyar háziállatok története ősidőktől máig ((hu))
  4. Történelmi állatfajtáink enciklopédiája ((hu))

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]