Пређи на садржај

Парнопрсти копитари

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Папкари)

Парнопрсти копитари
Временски распон: доњи еоценданашњост
Жирафе
(Giraffa camelopardalis)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Мироред: Euungulata
Кладус: Paraxonia
Ред: Artiodactyla
Owen, 1848
Породице

видети у тексту

Парнопрсти копитари или папкари[1] (лат. Artiodactyla) су велики ред сисара унгулата који имају паран број прстију на ногама („папци"), као и карактеристичну грађу костију скочног зглоба[2]. У парнопрсте копитаре убрајамо свиње, нилске коње, камиле и преживаре (међу којима су најбројнија група шупљорога говеда). Ред парнопрсти копитари обухвата око 220 савремених врста, које насељавају све континенте (у Аустралију су их унели људи)[3].

Филогенија и систематика папкара

[уреди | уреди извор]
изумрла плава антилопа

Слично већини сисарских редова, парнопрсти копитари се на еволуционој сцени појављују током доњег (раног) Еоцена, пре око 53 милиона година.[4] Најранији представници су били ситни и кратконоги, а хранили су се биљном храном. До краја Еоцена већ су се одвојиле три групе, које и данас живе — Suina (свиње), Tylopoda (камиле и ламе) и Ruminantia (преживари). Паралелно са развојем ових група парнопрстих копитара, адаптивну радијацију и енормно проширење ареаламиоцену) доживела је и једна породица биљака — траве (Poaceae). Траве су услед карактеристичне грађе листа тешко сварљиве, и само код преживара је постојао сложен систем за варење који их је лако могао варити. Специфичан систем за варење омогућио је парнопрстим копитарима да преузму бројношћу и разноврсношћу доминацију међу копненим биљоједима. Познати миоценски родови парнопрстих копитара су Ampelomeryx, Tauromeryx и Triceromeryx.

Схватање филогенетских односа међу парнопрстим копитарима и односа парнопрстих копитара с осталим сисарским групама мењало се током година, услед нагомилавања нових информација (нови фосилни налази, молекуларна систематика). Положај овог реда у оквиру групе унгулатних сисара је данас ван сумње, али се последњих година дискусије воде о томе да ли је ред парнопрсти копитари сестринска група реду китова (у групи Cetartiodactyla), или су китови еволуирали од неке групе папкара[5][6][7] — предака нилских коња,[8] што онда чини ред папкара парафилетским. Филогенетска класификација признаје само монофилетске таксоне, а то су групе које укључују све врсте које потичу од заједничког претка.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Према Макени и Белу

[уреди | уреди извор]

Следећа, данас превазиђена класификациона схема, дата је по ауторима Макени и Белу (1997)[9] и списку савремених породица које су дали Вилсон и Ридер (2005)[10].

ред Artiodactyla — парнопрсти копитари
подред Suina
породица † Choeropotamidae
породица † Entelodontidae
породица † Sanitheriidae
породица Suidaeсвиње (19 савремених врста)
породица Tayassuidaeпекари (4 савремене врсте)
подред Tylopoda
породица † Agriochoeridae
породица † Anoplotheriidae
породица † Cainotheriidae
породица Camelidae — камиле и ламе (4 савремене врсте)
породица † Cebochoeridae
породица † Dichobunidae
породица † Helohyidae
породица † Merycoidodontidae
породица † Oromerycidae
породица † Protoceratidae
породица † Xiphodontidae
подред Cetancodonta
породица †Anthracotheriidae
породица Hippopotamidae — нилски коњи (2 савремене врсте)
породица †Raoellidae
подред Ruminantia
инфраред Pecora
породица Antilocapridaeпронгхорн антилопе (2 савремене врсте)
породица Bovidaeшупљорога говеда: говеда, овце, козе, антилопе (135 савремених врста)
породица Cervidaeјелени (49 савремених врста)
породица † Climacoceratidae
породица † Gelocidae
породица Giraffidaeжирафа и окапи (2 савремене врсте)
породица † Hoplitomerycidae
породица Moschidae - мошусни јелени (4 савремене врсте)
породица † Palaeomerycidae
инфраред Tragulina
породица † Amphimerycidae
породица † Archaeomerycidae
породица † Hypertragulidae
породица † Leptomerycidae
породица † Lophiomerycidae
породица † Praetragulidae
породица † Prodremotheriidae
породица Tragulidae - јеленчићи (6 савремених врста)

Према савременој класификацији

[уреди | уреди извор]

Због тога што је традиционално дефинисан ред Artiodactyla парафилетски таксон, јер укључује врсте које потичу од заједничког претка, али не укључује све његове потомке. Традиционални ред Artiodactyla и инфраред Cetacea су према новијим класификацијама или сврстани у кладус Cetartiodactyla[11] или су копнени парнопрсти копитари са инфраредом китова (Cetacea) сврстани у ревидирани ред Artiodactyla.[12]

Интеракције са људима

[уреди | уреди извор]

Доместикација

[уреди | уреди извор]
Sheep on a farm
Поједини артиодактили, попут овце, били су деместиковани хиљадама година

Примитивни људи су артиодактиле ловили из различитих разлога: због меса или крзна, као и да би користили њихове кости и зубе као оружје или оруђе. Њихово припитомљавање почело је око 8000. године пре нове ере. До данас, људи су доместиковали козе, овце, говеда, камиле, ламе, алпаке и свиње. У почетку се стока користила првенствено за храну. Њена употреба за радне активности зе започела око 3000 п. н. е.[14] Постоје јасни докази да се антилопа користила за храну пре 2 милиона година у Олдувајској клисури, делу Велике рифтовске долине.[14][15] Рани модерни људи су се у великој мери ослањали на јелене за храну, кожу, оруђе и оружје; с падом температура и повећаним бројем јелена на крају плеистоцена, они су постали преферентни плен. Остатци северних јелена сачињавају 94% костију и зуба пронађених у пећини изнад реке Цеу која је била насељена пре око 12.500 година.[16]

Данас се артиодактили чувају превасходно ради меса, млека и вуне, крзна или коже за одећу. Домаћа говеда, водени биволи, јак и камиле се користе за рад и јахање, или као товарне животиње.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку А Уредбе Комисије (ЕЗ) бр. 750/2013 од 29. јула 2013. године која допуњује Уредбу Савета (ЕЗ) бр. 338/97 о заштити врста дивље фауне и флоре регулисањем њихове трговине”. SlGlasnikPortal. 
  2. ^ Savage, R. J. G. & Long, M. R. (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 208. ISBN 978-0-8160-1194-0. 
  3. ^ Pough, F. W.; Janis, C. M.; Heiser, J. B. (2005) [1979]. „Major Lineages of Mammals”. Vertebrate Life (7. изд.). Pearson. стр. 539. ISBN 978-0-13-127836-3. 
  4. ^ Jessica M Theodor; Jörg Erfurt; Grégoire Métais (23. 10. 2007). „The earliest artiodactyls: Diacodexeidae, Dichobunidae, Homacodontidae, Leptochoeridae and Raoellidae”. Ур.: Donald R. Prothero; Scott E. Foss. Evolution of Artiodactyls. Johns Hopkins University. стр. 32—58. ISBN 9780801887352. 
  5. ^ Boisserie, Jean-Renaud; Lihoreau, F.; Brunet, M. (2005). „The position of Hippopotamidae within Cetartiodactyla”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 102 (5): 1537—1541. PMID 15677331. doi:10.1073/pnas.0409518102. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 9. 6. 2007. 
  6. ^ „Scientists find missing link between the dolphin, whale and its closest relative, the hippo”. Science News Daily. 25. 1. 2005. Архивирано из оригинала 4. 3. 2007. г. Приступљено 18. 6. 2007. 
  7. ^ Gatesy, J. „More DNA support for a Cetacea/Hippopotamidae clade: the blood-clotting protein gene gamma-fibrinogen”. Molecular Biology and Evolution. 14: 537—543. PMID 9159931. 
  8. ^ Ursing, B. M.; Arnason, U. (1998). „Analyses of mitochondrial genomes strongly support a hippopotamus-whale clade”. Proceedings of the Royal Society. 265 (1412): 2251. doi:10.1098/rspb.1998.0567. 
  9. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  10. ^ Wilson, D. E.; Reeder, D. M. (ур.). Mammal Species of the World (3. изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 111—184. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  11. ^ Montgelard, Claudine; Catzeflis, Francois M.; Douzery, Emmanuel (1997). „Phylogenetic relationships of artiodactyls and cetaceans as deduced from the comparison of cytochrome b and 12S rRNA mitochondrial sequences” (PDF). Molecular Biology and Evolution. 14 (5): 550—559. PMID 9159933. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025792. 
  12. ^ а б Spaulding, M.; O'Leary, M. A.; Gatesy, J. (2009). Farke, Andrew Allen, ур. „Relationships of Cetacea (Artiodactyla) Among Mammals: Increased Taxon Sampling Alters Interpretations of Key Fossils and Character Evolution”. PLoS ONE. 4 (9): e7062. Bibcode:2009PLoSO...4.7062S. PMC 2740860Слободан приступ. PMID 19774069. doi:10.1371/journal.pone.0007062. 
  13. ^ Groves, Colin P.; Grubb, Peter (2011). Ungulate Taxonomy. Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University Press. стр. 25. ISBN 978-1-4214-0093-8. 
  14. ^ а б „Artiodactyl”. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica, Inc. 2008. Приступљено 17. 10. 2008. 
  15. ^ McKie, Robin; Editor, Science (22. 9. 2012). „Humans hunted for meat 2 million years ago”. the Guardian. Приступљено 26. 10. 2015. 
  16. ^ „Bones From French Cave Show Neanderthals, Cro-Magnon Hunted Same Prey”. ScienceDaily. 2003. Приступљено 17. 10. 2008. 
  17. ^ Clay, J. (2004). World Agriculture and the Environment: A Commodity-by-Commodity Guide to Impacts and Practices. Washington, D.C., USA: Island Press. ISBN 978-1-55963-370-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]