Мегастен

С Википедије, слободне енциклопедије

Мегастен (стгрч. ΜεγασθενηςΜεγασθενης) је старогрчки путник и путописац, пореклом из Арахозије, који је, у име Селеука I Никатора, у дипломатској мисији посетио двор ујединитеља Индије Чандрагупте у граду Паталипутри. Ово посланство није могло бити извршено касније од 298. п. н. е., година Чандрагуптине смрти (Мегастен га назива Сандрокот)[1].

У свом делу „Индика” (не мешати са истоименим делима Ктесије и Аријана), Мегастен је описао главне реке западне Индије, поменуо Хималаје и Цејлон, као и кастински систем. Мегастеново дело није опстало до данас, али опширне изводе из њега дају Диодор Сикулски, Страбон и Аријан[2].

Мегастен је речит приповедач онога што је видео и чуо: описује границе Индије, структуру површине, обилно наводњавање, богатство и оригиналност локалне флоре и фауне, становништво, уз имена појединих народа, физичке особине, закони и обичаји становника. Уз мноштво тачних и нових података за своје време, Мегастен радо преноси баснословне приче сведока или своје податке улепшава сопственим измишљотинама (као, на пример, у приказу приче о Кинокефалима).

Страбон назива Мегастена лажљивим писцем, изједначавајући га у том погледу са Деимахом. Мегастен убраја у Хиндусе следећих седам касти: мудраци, фармери, пастири и ловци, занатлије, ратници, надзорници и краљевски саветници. Мегастен назива Палибофру (Паталипутра) главним градом Индије, чије се рушевине налазе у близини данашње Патне.

Колико је Мегастен непоуздан у преношењу завичајних легенди, показује прича која му се приписује индијским сведоцима о лутањима грчког Бахуса по Индији, претвореног у усадитеља грађанства у Индији, градитеља првих градова, првог законодавца и судију Индуса, исцелитељ и краљ[3].

Локални мудраци су наводно називали Херкула још једним добротвором Хиндуса, такође од Грка; представљајући га као градитеља Палибофре, пречистача земље и воде од чудовишта, оснивача многих краљевстава на која је Индија касније била подељена[4][5].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Patel, Aakar (2020-08-08). „Megasthenes’s ‘Indika’ is the best source for the India of 2,300 years ago”. The Hindu (на језику: енглески). ISSN 0971-751X. Приступљено 2024-02-29. 
  2. ^ Stoneman, Richard (2019-02-05), Prologue, Princeton University Press, стр. 1—2, Приступљено 2024-02-29 
  3. ^ Kosmin, Paul J. (2014-06-23). The Land of the Elephant Kings: Space, Territory, and Ideology in the Seleucid Empire (на језику: енглески). Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72882-0. 
  4. ^ Dahlaquist, Allan (1996-12-31). Megasthenes and Indian Religion: A Study in Motives and Types (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 978-81-208-1323-6. 
  5. ^ Almagor, Eran; Skinner, Joseph (2013-10-24). Ancient Ethnography: New Approaches (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4725-3760-7.