Медвеђа шапа (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Медвеђа шапа
Heracleum sphondylium Berenklauw.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Heracleum sphondylium
Синоними
  • Heracleum alpinum subsp. benearnense Rouy & E.G.Camus
  • Heracleum alpinum subsp. pyrenaicum (Lam.) Rouy & E.G. Camus
  • Heracleum alpinum var. pyrenaicum (Lam.) Pers.
  • Heracleum austriacum var. elegans Crantz
  • Heracleum ceretanum Sennen
  • Heracleum granatense Boiss.
  • Heracleum longifolium Jacq.
  • Heracleum montanum Schleich. ex Gaudin
  • Heracleum panaces sensu Lange
  • Heracleum pyrenaicum Lam.
  • Heracleum setosum var. granatense (Boiss.) Rouy & E.G. Camus
  • Heracleum setosum Lapeyr.
  • Heracleum sibiricum subsp. longifolium (Jacq.) Arcang.

Heracleum sphondylium, у народу позната као „медвеђа шапа”, зељаста је вишегодишња или двогодишња биљка, из породице Apiaceae у коју још спадају: коморач (Foeniculum vulgare), ливадска крбуљица (Anthriscus sylvestris), седмолист (Aegopodium podagraria) и дивовски свињски коров (Heracleum mantegazzianum). Расте на територији Европе и Азије.[1] Биљке из породице Apiaceae називају се штитаре, јер поседују карактеристичне цвасти у облику штита. Северноамеричка врста Heracleum maximum понекад се наводи као подврста H. sphondylium.

Етимологија[уреди]

Име рода Heracleum потиче од грчког имена Herákleion, а односи се на митолошког хероја Херкула, са епитетом вsphondylium, у значењу „кичмењак”, што се односи на облик биљке.

Опис[уреди]

Приказ цветова H. sphondylium

Heracleum sphondylium достиже 50 до 120 cm у висину, а највише до 2 m. Из великих хризоматичних коренова расте назубљено, шупље стабло са ситним чекињама. Листови достижу дужину од пола метра. Они су у облику пера, длакави и назубљени и подељени су на 3 до 5 сегмената.

Ова биљка има ружичасте или беле цветове са 5 латица. Они су распоређени у велике штитове са око 20 cm у пречнику. Периферни цветови имају радијалну симетрију. Цветање се обично одвија између јуна и октобра.

Биљке штитаре имају раван врх и спољашње латице су увећане.[2]

Цветове опрашују инсекти, као што су осе и муве.[3]

Употреба[уреди]

Ове биљке имају евроазијску дистрибутацију, и успева ју свуда, од целе Европе до северне Африке.

Источноевропске државе, а посебно Румунија, користе ову биљку у сврху поспешивања потенције, као и лечења гинеколошких и плодних проблема и импотенције. Такође се некада препоручује код лечења епилепсије. Међутим, не постоје никакви клинички докази који би доказали успешно лечење ових проблема.

Станиште[уреди]

Ова биљка је често виђена на ливадама, поред пута, у долинама и шумама. Преферира влажно земљиште, богато азотом.[2]

Подврсте[уреди]

Ова врста представља велики број варијетета у карактеристикама. У Европи постоји 8 подврста:

  • H. sphondylium subsp. chloranthum (Borbás) Neumayer
  • H. sphondylium subsp. elegans (Crantz) Schübl. & G. Martens
  • H. sphondylium subsp. glabrum (Huth) Holub
  • H. sphondylium subsp. orsinii (Guss.) H. Neumayer
  • H. sphondylium subsp. pyrenaicum (Lam.) Bonnier & Layens
  • H. sphondylium subsp. sibiricum (L.) Simonk.
  • H. sphondylium subsp. sphondylium
  • H. sphondylium subsp. trachycarpum (Soják) Holub

Референце[уреди]

  1. ^ Heracleum sphondylium. Natural Resources Conservation Service PLANTS Database. USDA. Приступљено 20. 11. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Parnell, J. and Curtis, Y. 2012. Webb's An Irish Flora. Cork University Press.ISBN 978-185918-4783.
  3. ^ Van Der Kooi, C. J.; Pen, I.; Staal, M.; Stavenga, D. G.; Elzenga, J. T. M. (2015). „Competition for pollinators and intra-communal spectral dissimilarity of flowers” (PDF). Plant Biology. 18: 56. doi:10.1111/plb.12328. 

Литература[уреди]

  • Pignatti S. - Flora d'Italia – Edagricole – 1982, Vol. II, pag. 237
  • Tutin, T. G. & al. (ed.) (1968). Flora Europaea. (vol.2) Cambridge University Press, Cambridge. [p.365]

Спољашње везе[уреди]