Пређи на садржај

Мери Френсис Лион

С Википедије, слободне енциклопедије
Мери Френсис Лион
Мери Френсис Лион (2010)
Лични подаци
Датум рођења1925
Место рођењаНорич, Уједињено Краљевство
Датум смрти25. децембар 2014.(2014-12-25) (88/89 год.)
Место смртиОксфордшир,
ПребивалиштеХардвел
Уједињено Краљевство
Научни рад
ИнституцијаРадиобиолошка јединица Савета за медицинска истраживања, Харвел, Енглеска.

Мери Френсис Лион (Норич, 1925 - 25. децембар 2014) је била британска цитогенетичарка, шеф Одељења за генетику, Радиобиолошке јединица Савета за медицинска истраживања, Харвел, Енглеска.[1]

Епоними[уреди | уреди извор]

Мери Френсис Лион је позната у медицинско науци по следећим епонимима:[2]

Лионина хипотеза по којој је само један од два Х-хромозома генетски активан у женским ћелијама, око 16. дана ембрионалног развоја.

Лионизација процес формирања Баровог телашца, полног хроматина или бубањских штапић који су наеактивни X хромозом у облику лоптастог или пирамидалног телашца у једру телесних ћелија еукариота.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Дипломирала је на универзитету Кембриџу 1946, а докторирала на истом универзитету 1948. године. Затим се придружила Единбургшкој групи основаној за проучавање генетски промена изазваних зрачењем, користећи експерименте мутагенезе на мишевима. Са овом групом се 1955. преселила у МРЦ радиобиолошку јединицу, Харвел, где је била на челу Генетичког одељења од 1962. до 1986.[1]

Радећи на истраживању опасности од зрачења 1961. године открила је инактивацију Х-хромозома по којој је постала најпознатија у науци. Њено истраживање је омогућило да разумемо механизме генетске контроле Х-хромозома што објашњава одсуство симптома код бројних здравих жена које су носиоци болести повезаних са овим хромозомом (нпр. Дишенова мишићна дистрофија) Такође је урадила опсежна истраживања на т-комплексу миша,

Мери Френсис Лион је сарадница Краљевског друштва,[3] инострана сарадница Националне академије наука САД и почасна чланица Америчке академије уметности и наука.

Признања[уреди | уреди извор]

  • 1994. — награда Mauro Baschirotto Award за хуману генетику,
  • 1997. — награда Wolf Prize за медицину, за хипотезу о случајној инактивацији Х-хромозома код сисара.
  • 1997. — награда Amory Prize за генетска открића која се односе на полне хромозоме сисара.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • M. F. Lyon: Lyonisation of the X-chromosome. The Lancet, 1963/II: 1120-1121.
  • M. F. Lyon (1961). „Gene action in the X-chromosome of the mouse (Mus musculus). Nature”. London. 190: 372—373. . Theory of differential inactivation of the X-chromosome.
  • M. L. Barr and E. G. Bertram (1949). „A morphological distinction between neurones of the male and female, and the behaviour of the nucleolar satellite during accelerated nucleoprotein synthesis. Nature”. London. 163: 676—677. .
  • Keith Leon Moore; M. A. Graham; M. L. Barr (1953). „The detection of chromosomal sex in hermaphrodites from a skin biopsy”. Surgery, Gynecology and Obstetrics. 96 (6): 641—648. PMID 13056899. 
  • M. L. Barr (1956). „Testicular dysgenesis affecting the seminoferous tubules principally with chromatinpositive nuclei. The Lancet”. London. 1: 853—856. .
  • M. L. Barr (1959). „Sex chromatine and phenotype in man. Disagreement between nuclear sex and phenotype raises questions about the cause of sex anomalies. Science”. Washington. 30: 679—735. .
  • B. H. Barr (1963). „An unusual sex chromatin pattern in three mentally deficient subjects. Journal of Mental Deficiency Research”. Oxford. 3: 78—87. .

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Јudith A. Dilts: Mary Frances Lyon (1925- ). In: Louise S. Grinstein, Carol A. Biermann, and Rose K. Rose, editors: Women in the Biological Sciences. A Biobibliographic Sourcebook. Greenwood Press. Westport, Connecticut. 1997. 640 pages.
  2. ^ „Mary Frances Lyon. Related eponyms”. www.whonamedit.com. Приступљено 6. 3. 2021. 
  3. ^ Mary Frances Lyon: Dr Charles Edmund Ford, FRS. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society, Volume 47, 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]