Милица Митровић
Милица Митровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1959. године |
| Место рођења | Пауне, СФР Југославија |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Занимање | Педагог |
Милица Митровић је била српски педагог.
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање[уреди | уреди извор]
Рођена је у Пауну 1959. године, основну и средњу школу је завршила у Ваљеву.[1] Дипломирала је педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1983. на тему „Припремљености деце за прихватање школе као нове друштвене средине” код менторке проф. др Александре Марјановић.[1] Магистарску тезу „Приказивање садржаја у штампаним дидактичким материјалима и уџбеницима за децу узраста од шест до осам година” је одбранила 1993. на истом факултету.[1] Године 2006. је одбранила докторску дисертацију „Образовна пракса развијања писмености у институционалном контексту” под менторством проф. др Мирјане Пешић.[1]
Радно искуство[уреди | уреди извор]
Убрзо након дипломирања 1983. године се запослила као васпитач у београдском вртићу, а затим и као истраживач у области уџбеника и наставних средстава у Заводу за уџбенике и наставна средства Београд.[1]
Од фебруара 1990. је радила на Одељењу за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, где је бирана у сарадничка звања и звање доцента за ужу научну област Дидактика са методиком.[2] Учествовала је у развијању програма и реализацији наставе на предметима из области методике језичког образовања и дидактике. Развила је програме више наставних предмета на свим нивоима студија: Језик и образовање, Праћење и оцењивање у настави, Професионалне вештине и Детињство, културе, васпитање на основним академским студијама, Писменост и школски курикулум на мастер академским студијама, Настава у социокултурном контексту и Квалитативна истраживања на докторским академским студијама и Писменост и школски курикулум на мастер студијама за образовање наставника предметне наставе.[1] На факултету је радила до 2016. године.[1]
Била је дугогодишњи истраживач на Институту за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.[1] Научно–истраживачка област којом се бавила се односила на језик, културу и образовање постмодернистичке и критичке перспективе, студија писмености и студије програма квалитативних истраживања у педагогији и културе продукције за децу.[1]
Била је уредник и рецензент великог броја научних и стручних радова и публикација, као и штампаних и образовних материјала и књига за децу и члан редакције часописа „Настава и васпитање”.[1]
Учествовала је у развојно–примењеним пројектима попут пројекта Уницефа „Примена буквара дечјих права у ширењу порука конвенције УН о дечјим правима” и „Родитељи и васпитачи у акцији: Образовање за дечја права”.[1]
Сарађивала је са удружењима и организацијама Пријатељи деце Србије, Југословенски центар за права детета, Центар за интерактивну педагогију и Балканско друштво за педагогију и образовање и била је дугогодишњи члан Педагошког друштва Србије.[1]
Реформски рад[уреди | уреди извор]
Учеставала је у реформским процесима образовања као члан Комисије за образовну област „Језик, комуникација и књижевност” Министарства просвете Републике Србије 2002—2003, Комисије за оцену квалитета уџбеника 2004, члан истраживачког тима Института за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду који се бавио анализом квалитета актуелних образовно школских уџбеника 2006. и члан комисије за акредитацију програма стручног усавршавања наставника Завода за унапређивање образовања и васпитања 2010. и 2011. године.[1]
Радови[уреди | уреди извор]
За живота је написала две самосталне монографије, трећа је објављена постхумно, и око педесет самосталних и коауторских радова у часописима међународног и националног значаја, тематским зборницима и монографијама, зборницима са међународних и националних конференција:[1]
- „Реформски потенцијал оцењивања у настави”,
- „Писменост и образовање: перспектива Нових студија писмености”,
- „Приказивање садржаја у штампаним дидактичким материјалима и уџбеницима за децу узраста од шест до осам година”,
- „Куда теже данашњи буквари и почетнице”,
- „Неке карактеристике наративних истраживања”,
- „Конструкција односа усмености и писменост у образовању”,
- „Начело индивидуализације у праћењу и оцењивању у настави”,
- „Промена парадигме оцењивања у настави као елемент стратегије квалитета образовања”,
- „Зашто су наставне методе у нашим школама недовољно разноврсне”,
- „Елементи за стратегију грађења квалитета наставе”.
Њена књига „Писменост и образовање: перспектива Нових студија писмености” је награђена од Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије за посебан допринос научно–истраживачком раду у области друштвено–хуманистичких наука на 55. Београдском сајму књига 2010. године и добила је статус истакнуте монографије националног значаја.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Павловић Бренеселовић, Драгана (2020). 125 година Катедре за педагогију. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета. ISBN 978-86-80712-17-8.
- ^ „Запослени | Универзитет у Београду - Филозофски факултет”. www.f.bg.ac.rs. Приступљено 2024-05-21.
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Митровић, М. (2017). Реформски потенцијал оцењивања у настави. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
- Митровић, M. (2010). Писменост и образовање: перспектива Нових студија писмености, Београд: Филозофски факултет.
- Митровић, M. (1994). Приказивање садржаја у штампаним дидактичким материјалима и уџбеницима за децу од шест до осам година. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
- Митровић, M. (2007). Куда теже данашњи буквари и почетнице, у Д. Плут (ур.) Квалитет уџбеника за млађи школски узраст, Београд: Институт за психологију, Филозофски факултет, 37-50.
- Митровић, M. (2008). Неке карактеристике наративних истраживања, у Ш. Алибабић, А. Пејатовић (ур.), Образовање и учење – претпоставке европских интеграција, Београд: Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет, 157-168.
- Митровић, M. (2008). Конструкција односа усмености и писмености у образовању, Андрагошке студије, Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет, Београд, 2008, бр. 2, 301-314.
- Mitrović, M, Aleksendrić, B. (2011). Načelo individualizacije u praćenju i ocenjivanju u nastavi, u Zbornik mednarodnega posveta Udejanjanje načela individualizacije v vzgojno-izobraževalni praksi, Ljubljana: Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani, 81-86.
- Митовић, M. (2014). Промена парадигме оцењивања у настави као елеменат стратегије квалитета образовања. Настава и васпитање, 63(2), 175-188.
- Митровић, M, Радуловић, Л. (2011): Зашто су наставне методе у нашим школама недовољно разноврсне, Настава и васпитање, 60 (3), 367-377.
- Митровић, M, Радуловић, Л. (2014). Елементи за стратегију грађења квалитета наставе. У Д. Павловић Бренеселовић, Ж. Крњаја и Л. Радуловић (ур). Педагошки модели евалуације и стратегије развијања квалитета образовања (141-166). Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета.
- Mitrović, M. i Antonijević, R. (2014). Scientific paradigm as a reference frame for the study of assessment in teaching. Pedagoška obzorja, 29 (1), 19-32.
- Mitrovic, M. (2015). La letteratura per l'infanzia e per ragazzi in Serbia dal 1945 a ogg. In Alessandra Avanzini (cur.) Linee europee di letteratura per l’infanzia. II. Germania, Irlanda, Lettonia, Olanda, Serbia. Milano: Franco Angeli.
