Пређи на садржај

Миодраг Мајић

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Мајић
НадимакМиша
Датум рођења(1969-11-17)17. новембар 1969.(56 год.)
Место рођењаБеоградСФРЈ
УниверзитетУниверзитет у Београду
ЗанимањеПравник, судија, писац
ОрганизацијаПроГлас
Значајни радови„Деца зла"
„Острво пеликана" „Рудник“
Веб-сајтhttps://misamajic.com/

Миодраг Мајић (Београд, 1969) српски је правник и писац. Мајић је судија Апелационог суда у Београду од 2010.[1] и аутор многих књига, коментара закона и чланака.[2] Мајић је познат као истакнути противник казненог популизма у Србији,[3] због чега је био мета многих вербалних напада и увреда од стране разних политичара (укључујући и Мају Гојковић).[4][5][6][7] Године 2019. објавио је роман Деца зла који комбинује реалистичне описе кривичног правосуђа у Србији с темама окултног.[8][9] Године 2020. објавио је нови роман Острво пеликана, а године 2024. објављује, за сада његов последњи роман, “Под туђим сунцем”.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Миодраг Мајић је рођен 17. новембра 1969. године у Београду, СФР Југославија. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1995. године, а докторирао 2008. године. Говори српски, енглески и руски језик.[1] Мајић је отац два сина и ћерке.[10]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Као члан петочланог већа Апелационог суда у Београду, судија Мајић је оптужен од стране председника Републике Србије Александра Вучића да је учествовао у коначном ослобађању већ оптужених чланова Гњиланске групе, која је починила низ свирепих злостављања, силовања и убистава над око 80 локалних Срба, Рома и нелојалних Албанаца.[11][12] Мајић је на ове тврдње одговорио да је ту одлуку „донело петочлано веће тајним гласањем, те да председник Србије не може знати ко је како гласао“.[13]

Значајна дела

[уреди | уреди извор]
  • Примена међународног кривичног права у националним правним системима, Службени гласник Србије, 2009.
  • Nature, Importance and limits of finding the Truth in criminal proceedings, Мајић, Илић, Правни факултет Универзитета у Београду, 2013.
  • Вештина писања првостепене кривичне пресуде, Службени гласник Србије, 2015.
  • Деца зла, Вулкан, 2019.
  • У име народа, LYCEUM IURIS, 2019.
  • Острво пеликана, Вулкан, 2020.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „APELACIONI SUD - Sudije”. www.bg.ap.sud.rs. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2019. 
  2. ^ „Stručne knjige”. Blog sudije Majića (на језику: енглески). 11. 10. 2016. Архивирано из оригинала 27. 5. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2019. 
  3. ^ Pivljanin, Ranko. „Sudija Apelacionog suda u Beogradu: Izvršna vlast sudi i nama i kriminalcima”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2019. 
  4. ^ „Optužbe vlasti mogu da ugroze bezbednost Miodraga Majića”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 24. 5. 2019. Приступљено 27. 5. 2019. 
  5. ^ Milenković, Piše: M. R. (20. 5. 2019). „Sudija Majić glavna tema rasprave u Skupštini”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2019. 
  6. ^ „Martinović sudiju Majića nazvao pametnjakovićem, drskim i licemernim”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2019. 
  7. ^ https://www.juznevesti.com. „Miodrag Majić: Šta napadi na njega pokazuju drugim sudijama”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2019. 
  8. ^ Vulkan Izdavaštvo | Knjiga | Deca zla (на језику: српски). 
  9. ^ https://www.juznevesti.com. „U Nišu promocija romana sudije Majića - "Deca zla". Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 27. 5. 2019. 
  10. ^ Majić, Miodrag (2019). Deca zla. Београд: Vulkan. ISBN 978-86-10-02547-7. 
  11. ^ „Гњиланска група - Број предмета: КТРЗ 16/08”. Јавно тужилаштво за ратне злочине (на језику: српски). 30. 5. 2025. 
  12. ^ „Vučić na Pinku o Majiću: Oslobodio "gnjilansku grupu", nikada SMS za bolesnu decu nije poslao - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-11-18. Приступљено 2025-05-31. 
  13. ^ „Miodrag Majić o Vučićevim navodima: Najviše me brinu tvrdnje da nikada nisam poslao SMS za bolesnu decu - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-11-18. Приступљено 2025-05-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]