Мира Николић
| Мира Николић | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||
| Пуно име | Мира Николић Бабовић | ||||
| Датум рођења | 2. јул 1935. | ||||
| Место рођења | Београд,  Краљевина Југославија | ||||
| Датум смрти | 25. април 2005. (69 год.) | ||||
| Место смрти | Београд,  Србија и Црна Гора | ||||
| Рад | |||||
| Битна улога | Барба Жване Крвава кошуља Х-8 Изгубљена оловка Пре истине Вук Караџић | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Мира Николић (Београд, 2. јул 1935 — Београд, 25. април 2005) била је српска филмска и позоришна глумица.
Биографија[уреди | уреди извор]
Са тринаест година наступа у филму ”Барба Зване” (1949) режисера и глумца Вјекослава Афрића. Већ на другој години позоришне академије, загребачки Јадран филм ју је ангажовао за главну улогу у филму ”Није било узалуд”, са Борисом Бузанчићем. Постигла је велики успех. Одмах после завршене позоришне академије отишла је у Загреб (у Јадран филм и Хрватско народно казалиште) и провела је тамо седам стваралачких година, снимајући филм за филмом (око 20 главних улога) те играјући у позоришним представама. [1]
Вративши се у Београд, провела је четири сезоне у Београдском драмском позоришту. Говорила је рекламе на радију, и телевизији својим пријатним гласом, перфектном дикцијом и увек тачним акцентима. Била је водитељ многих значајних културних догађаја у Југославији. На телевизији играла је Жуту са Чкаљом, у серији Дежурна улица. Интензивно је сарађивала са Крсманцем и то јој је био један од најлепших периода у животу.
Нажалост, многе награде су је мимоишле. Добила је награду УНИЦЕФ-а за улогу у Изгубљеној оловци, затим за улогу Дечака у Шварцовом “Змају“ на Међународном позоришном фестивалу у Нансију (представа Академског позоришта Бранко Крсмановић).
Била је права и једина звезда југословенског филма педесетих и почетком шездесетих година. Последње године живота посветила је ћерки Симониди, књигама и гастрономији.[2] Године 2019. добила је своју улицу у Београду у Остружници. [3] [4]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940.-те | |||
| 1949. | Барба Жване | ||
| 1950.-те | |||
| 1957. | Није било узалуд | Бојка | |
| 1957. | Наши се путови разилазе | Нада | |
| 1957. | Крвава кошуља | ||
| 1958. | Х-8 | мајка Гордана | |
| 1959. | Пет минута раја | Лизет | |
| 1960.-те | |||
| 1960. | Дан четрнаести | Љиљана | |
| 1960. | Изгубљена оловка | Учитељица | |
| 1963. | 20000 за трошак | ||
| 1964. | Пет вечери | ||
| 1964-1966. | Код судије за прекршаје | ||
| 1965. | Довољно је ћутати | ||
| 1967. | Свечаност на успутној станици | ||
| 1967. | Дежурна улица | Жута | |
| 1967. | Две столице и позадина | ||
| 1968. | Пре истине | Проститутка 1 | |
| 1970.-те | |||
| 1971. | Деветнаест дјевојака и један морнар | Нисвета, шпијунка | |
| 1972. | Волим те Аксаније (ТВ) | ||
| 1974. | Приче о псима | ||
| 1975. | Крај недеље | Загорка, болесница | |
| 1977. | Dark Echoes | Гретел | |
| 1979. | Последња трка | Девојка | |
| 1980.-те | |||
| 1980. | Београдска разгледница 1920 | Претучена жена | |
| 1987. | Вук Караџић | Бабица 4 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мрежна страница Хрватског народног казалишта у Загребу - ”О нама”
- ^ Ин мемориам Мири Николић глумице Нађе Булатовић у часопису Лудус, Нови Сад, бр. 135 мај 2006. стр 14.
- ^ Одулука о додељивању имена улице у, "Sl. list grada Beograda", br. 13/2019, 23/2019 - ispr., 56/2019 i 115/2019
- ^ Место улице Мире Николић на плану Београда
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мира Николић на сајту IMDb (језик: енглески)