Мир у Столбову

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Мир у Столбову (1617) окончао је Ингријски рат између Шведске и Русије.

Увод[уреди]

Током Времена Смутње, цар Василије Шујски затражио је помоћ Карла IX против Лажног Димитрија II (у замену за део Карелије), након чега је шведска војска у Русији разбила опсаду Москве (1608—1610), али је поражена код Клушина. Пад Василија Шујског и пољску окупацију Москве искористила је Шведска да у Ингријском рату освоји Ингрију, Карелију и Велики Новгород (1611), након чега су новгородски бољари понудили царски престо шведском принцу Карлу Филипу (сину Карла IX).[1]

Мир[уреди]

Уз посредовање енглеског трговца Џона Мерика и Холанђана, који су имали трговачке интересе у Русији, склопљен је мир у Столбову (на обали језера Ладога) 27. фебруара 1617. Преговоре су олакшале амбиције Густава Адолфа, коме су требале одрешене руке за рат у Пољској и Немачкој.[2] Споразумом је утврђено:

Последице[уреди]

Миром у Столбову Русија је изгубила излаз на Балтичко море, које ће повратити тек у Великом северном Рату (1700—1721).

По речима Густава Адолфа: "Русији је одузето море, и даће Бог, Русима ће тешко бити да прескоче тај поточић."[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Živojinović 2000, стр. 326.
  2. 2,0 2,1 Fajfrić 2008, стр. 248–249

Литература[уреди]