Михаило Анђеловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Михаило Анђеловић је био управитељ Србије током 1458. године

Након османског освајања Тесалије 1394. године, владајућа породица Филантропена је избегла у Србију. Као унук Алексија или Манојла Филантропена, Михаило Анђеловић је служио као званичник на дворовима Ђурђа и Лазара Бранковића. Био је он у Србији велики војвода, па намесник деспотства. Њему се приписује као задужбина Богородичина црква у селу Доња Каменица код Књажевца.[1]

Михаиловог брата Махмуда су у детињству (звао се Михаслогли[2]) отели турски војници као део данка у крви и довели га у Једрене, где је преобраћен на ислам и постао јаничар. Махмуд се касније уздигао до највиших редова Османског царства, поставши беглербег Румелије (османског Балкана) 1451. године и велики везир 1455. године. Тако су у преговорима између српског деспота Лазара Бранковића и султана Мехмеда II две стране заступали браћа Михаило и Махмуд Анђеловић.

Пошто Лазар Бранковић није имао синова, након његове смрти образовано је трочлано намесништво. Оно је укључивало Лазаровог брата, слепог Стефана Бранковића, Лазарову удовицу Јелену и Михаила Анђеловића, гувернера Рашке. Јелена Брановић се у политици ослањала на Мађаре, а Михаило Анђеловић због брата везира, на Турке. Михаило се надао да ће уз помоћ турске Порте[3] (преко брата везира) постати српски деспот, али након што је потајно увео турске војнике у Смедерево, био је након кратке борбе раскринкан и бачен у тамницу 31. марта[4] 1458. године. Михаило је био затворен и под надзором Дубровчанина, Дамњана Ђорђића; сва његова добра су била одузета и другима подељена. Српски престо је 1458-1459. године припадао Јелени и Стефану Бранковићу. Смедерево је без борбе припало Турцима, 20. јуна 1459. године.

Референце[уреди]

  1. ^ "Српски народ", Београд 1943. године
  2. ^ "Зора", Мостар 1899. године
  3. ^ "Правда", Београд 5. октобра 1930. године
  4. ^ "Зора", Мостар 1. децембар 1901. године