Михаил Уљанов
Михаил Уљанов | |
---|---|
![]() Уљанов 2000. године | |
Пуно име | Михаил Александрович Уљанов |
Датум рођења | 20. новембар 1927. |
Место рођења | Бергамак, СССР |
Датум смрти | 26. март 2007.79 год.) ( |
Место смрти | Москва, Русија |
Држављанство | ![]() |
Активни период | 1950—2007 |
Веб-сајт | ulianov.ru |
Веза до IMDb-а |
Михаил Александрович Уљанов (рус. Михаи́л Алекса́ндрович Улья́нов; Бергамак, 20. новембар 1927 – Москва, 26. март 2007) био је совјетски и руски глумац, једна од најпознатијих и најцењенијих личности совјетског позоришта и кинематографије послератног периода.
Одликован је као Народни уметник СССР-а 1969. и као Херој социјалистичког рада 1986. године, а специјалну награду на филмском фестивалу у Венецији добио је 1982. године.
Изабрана филмографија[уреди | уреди извор]
- Кућа у којој живим (1957) као Дмитриј Федорович Каширин
- Једноставна прича (1960) као Андреја Егорович Данилов
- Тишина (1963) као Пјотр Иванович Биков
- Живе и мртве (1964) као Сергеј Филиппович, командант војске
- Председавајући (1964) као Јегор Трубников
- Ледени блесак (1967) као генерал Александар Горбатов
- Браћа Карамазов (1969) као Дмитри Карамазов
- Лет (1970) као генерал Грегори Лукианович Чарнота
- Ослобођење (1969-71) као маршал Георгије Жуков
- Нациљај (1975) као маршал Георгије Жуков
- Војници слободе (1977) као маршал Георгије Жуков
- Приватни живот (1982) као Сергеј Никитич Абрикосов
- Без сведока (1983) као Он
- Битка за Москву (1985) као маршал Георгије Жуков
- Стаљинград (1989) као маршал Георгије Жуков
- Увод (1987) као Ким Иесенин, писац
- Мајстор и Маргарита (1994) као Понтије Пилат
- Све ће бити у реду! (1996) као деда
- Стрелац Ворошиловог пука (1999) као Иван Фјодорович Афонин
- Антиубица (2002) као отац, шеф банде
Признања и награде[уреди | уреди извор]
- Херој социјалистичког рада (1986)
- Орден заслуга за отаџбину, 3. класа (17. октобар 1996), за различите зауслуге држави и изузетан допринос позоришној уметности
- Два ордена Лењина (1986,?)
- Орден Октобарске револуције (1977)
- Лењинова награда (1966), за улогу Јегора Ивановича Трубникова у дугометражном филму Председавајући
- Државна награда РСФСР, Станиславски (1975), за улогу у представи Дан у дан
- Државна награда СССР-а (1983), за улогу Сергеја Никитича Абрикосова у филму Приватни живот (1982)
- Народни уметник РСФСР-а (1965)
- Народни уметник СССР-а (1969)
- Почасни радник културе Пољске Народне Републике (1974)
- Награда Златни лав (Венецијански филмски фестивал, 1982), за главну улогу у филму Приватни живот
- Орден За част и храброст - за служење руском народу и значку Златни Олимп (2005)
- Једини почасни назив Суперстар (2005)
- Номинација за награду Кинотавр за стваралачку каријеру (1997)
- Награда Златни ован 1999. године за најбољег глумца
- Награда председника Руске Федерације за књижевност и уметност (1998)
- Награда Кристални турандот (1997)
- Златна маска (1999)
- Награда Идол (1999)
- Године 2008, руски танкер нафте назван је „Михаил Уљанов“.
Извор:[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Умер Михаил Ульянов”. aif.ru. 28. 3. 2007. Приступљено 4. 2. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Михаил Уљанов на Викимедијиној остави. |
- Биографија
- Михаил Уљанов на веб-сајту Вактанговог позоришта
- Преминуо глумац Михаил Уљанов у Москви (на руском)
- Михаил Уљанов на сајту IMDb (језик: енглески)
- Михаил Уљанов на сајту Find a Grave (језик: енглески)